Poznati advokat Vladimir Cvijan, bivši narodni poslanik i funkcioner Srpske napredne stranke (SNS), koju je napustio krajem 2013, a ranije u periodu političkog angažmana u Demokratskoj stranci, savetnik i generalni sekretar tadašnjeg predsednika Srbije, pre tri godine, u januaru 2018, nađen je mrtav u Dunavu, a slučaj je arhiviran jer je Tužilaštvo utvrdilo, „na osnovu policijskog izveštaja, nalaza obdukcije i toksikoloških analiza, da nije postojala bilo kakva indicija koja bi ukazivala na izvršenje nekog krivičnog dela”.
Ova informacija obelodanjena je tek ovih dana, a sve do tada šira javnost je pretpostavljala da je Cvijan odlučio da se povuče iz politike i s domaće javne scene, što, inače, nije retko, pogotovo jer je on spustio zastore na fokus javnosti još u toku 2014 godine.
Cvijan presudno doprineo reviziji reizbora nereizabranih sudija i tužilaca 2009. godine, a oni danas i ne pitaju šta se desilo s njim
Niko čak ni od svojevremeno nereizabranih sudija i tužilaca danas se ne javlja da postavi pitanje, kako je moguće da Tužilaštvo i Policija tri godine nisu obavestili javnost da je Vladimir Cvijan “5. januara 2018. nađen mrtav u Dunavu, da se utopio a predmet arhiviran, jer je na osnovu policijskog izveštaja, obdukcijskog zapisnika i nalaza toksikoloških analiza utvrđeno da nema indicije bilo kog krivičnog dela”. A kamoli sa zahtevom da celokupna dokumentacija o smrti Cvijana bude javno prezentovana s obzirom na visoke funkcije koje je obavljao i ogromno uznemirenje građana.
Izgleda da je zaboravljeno da je posle reizbora sudija i javnih tužilaca 2009. godine, koji nije prošlo više od hiljadu dotadašnjih sudija, tužilaca i zamenika tužilaca, advokat Vladimir Cvijan koji je u to vreme bio generalni sekretar Predsedništva Srbije, pokrenuo pitanje regularnosti reizbora, i svojim javnim angažovanjem i prezentovanjem dokaza o nepravilnostima, možda i presudno doprineo da dođe do postupka revizije reizbora u kom su nereizabrane sudije, tužioci i zamenici tužilaca, vraćeni na funkcije.
Početkom marta 2010. godine Cvijan je dao i ostavku na funkciju generealnog sekretara Predsedništva Srbije, a 19. aprila 2010. mediji su ovekovečili i njegov javno iznet zahtev da se otvore arhive Visokog saveta sudstva o tome na koji način je obavljen reizbor sudija. Ubrzo posle napuštanja te funkcije i Demokratske stranke, Cvijan je prešao u Srpsku naprednu stranku, gde se takođe pozicionirao u samom vrhu partije i obavljao važne funkcije u državnim institucijama. Već krajem 2013. godine napustio je i vladajuću SNS oštro kritikujući njenog predsednika.
Šokantna činjenica da je Cvijan preminuo, probila se u javnost tek 16. marta ove godine, nakon što su novinari Predrag Popović i Milovan Brkić, urednici “Magazina Tabloid”, tražili i objavili odgovore dobijene na pitanja upućena Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu: „Da li je u januaru 2018. obducirano telo preminulog Vladimira Cvijana?“ Odnosno, Višem javnom tužilaštvu u Beogradu: „Da li je u toku 2018. godine platilo Institutu za sudsku medicinu troškove na ime izvršene obukcije tela preminulog Vladimira Cvijana?“
“Više javno tužilaštvo u Beogradu obavestilo nas je 15. marta 2021. da je platilo fakturu za obdukciju tela Vladimira Cvijana 2018. godine”, objavili su iste večeri Popović i Brkić, predočavajući javno i faksimil dopisa s potpisom Višeg javnog tužioca Nataše Krivokapić.
List Danas je 16. marta, pozivajući se na Istinomer, preneo na svom portalu saopštenje beogradskog Višeg tužilaštva, poslato istog dana zbog, kako je navedeno “velikog interesovanja javnosti”, a odnosi se na okolnosti smrti Vladimira Cvijana.
Više javno tužilaštvo u Beogradu je saopštilo da je „dežurni tužilac obavešten da je 5. januara 2018. na 1.164 km desne obale Dunava, u vodi, na rastojanju od oko sedam metara od obale, zatečen, u tom trenutku NN muški leš srednje životne dobi”, ali da je posle izveštaja policije i obdukcije, utvrđeno da je u pitanju Vladimir Cvijan, koji je preminuo „usled utapanja“.
Navedeno je da je “dežurni tužilac po službenoj dužnosti naložio obdukciju leša zajedno s toksikološkom analizom kako bi se utvrdio identitet preminulog lica i uzrok smrti”. “Nakon dostavljanja izveštaja policije i obdudkcionog zapisnika sa toksikološkim analizama utvrđen je identitet preminulog – Vladimir Cvijan, rođen 1976. godine, koje lice je preminulo usled utopljavanja. Na telu pokojnog nisu pronađeni tragovi koji bi ukazivali na mehaničke povrede a iz rezultata toksikoloških analiza moglo se zaključiti da ne postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo”. “Kako nije postojala bilo kakva indicija koja bi ukazivala na izvršenje nekog krivičnog dela, predmet je arhiviran 2018. godine”, navelo je Tužilaštvo.
Beta: Advokat Ivan Ninić traži hitnu dopunsku istragu smrti Vladimira Cvijana
Advokat Ivan Ninić izjavio je, prenosi Beta, da bi ”republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac morala odmah da naloži preduzimanje dopunskih istražnih radnji u predmetu Višeg javnog tužilaštva o smrti advokata Vladimira Cvijana, jer je zbog trogodišnjeg prećutkivanja činjenice o njegovoj smrti došlo do velikog uznemirenja javnosti”.
U intervjuu ovoj novinskoj agenciji Ninić je kazao: „Indikativno je to što policija i tužilaštvo nisu obavestili javnost da je pronađeno telo osobe koja je bila poznati advokat, narodni poslanik, predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe i blizak saradnik trojice predsednika države Borisa Tadića, Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića“, istakao je advokat. Ninić je takođe rekao da je “saznanje o ‘konspirativnoj’ smrti Vladimira Cvijana izazvalo veliko uznemirenje javnosti i „bacilo senku“ na kompletno pravosuđe”.
“ Na pitanje Bete zašto je o svemu ćutala i Advokatska komora, Ninić kaže da tu informaciju i javnosti i advokatima „duguje“ rukovodstvo komore.
„To upućuje na zaključak da u Komori nema solidarnosti i da nema reakcije na saznanje o misterioznoj smrti jednog beogradskog advokata. Bilo bi tragično da je Advokatska komora ‘zamoljena’ od bezbednosnih službi da sa tom informacijom ne izlazi u javnost. Ova informacija nije stigla čak ni do advokatskih Viber-grupa“, naglasio je advokat.
Upitan da prokomentariše i neoglašavanje porodice Cvijana, Ninić je rekao da porodica sigurno ima razloge zbog kojih je procenila da je u ovom trenutku najbolje da ćuti”, prenosi agencija. Ceo intervju možete pročitati na sajtu Bete
Pojašnjeno je da „tužilaštvo, shodno svojim ovlašćenjima, predviđenim zakonikom o krivičnom postupku (čl. 129 Zakonika o krivičnom postupku), nalaže obdukcije u svakom slučaju kada okolnosti pod kojima je smrt nastupila ne isključuju mogućnost da je smrt nastupila u vezi sa eventualnim izvršenjem krivičnog dela, a obdukcija je obavezna ukoliko je identitet leša nepoznat“.
Kako se objašnjava, „u praksi su to situacije kada policija obavesti dežurnog zamenika javnog tužioca da je preminulo lice srednje/mlađe životne dobi, a čije telo je pronađeno van njegovog prebivališta ili zdravstvene ustanove, pri čemu poznate činjenice u pogledu zdravstvenog stanja lica ne ukazuju jasno da je smrt posledica njegovog narušenog zdravstvenog stanja ili se radi o događaju koji je posledica pada sa visine, samoubistva, utopljavanja i slično“.
Iz tužilaštva podsećaju da „Više javno tužilaštvo u Beogradu u proseku na mesečnom nivou naloži između 50 i 60 obdukcija u sličnim situacijama, radi utvrđivanja uzroka smrti i identiteta preminulih lica, a takvi predmeti se, nakon dostavljanja izveštaja i obdukcionog nalaza, arhiviraju“.
Danas napominje da je pre teksta Tabloda, o smrti Vladimira Cvijana javno u emisiji “Bez cenzure” na KTV-u u februaru ove godine govorio član Demokratske stranke Srđan Milivojević.
“On je tada javno apelovao da novinari ispitaju da li je tačna informacija da je Cvijan mrtav i da li je rađena obdukcija.“ Kako navodi za Danas, Milivojević je „pre dve godine čuo za informaciju da je Cvijan preminuo.“
U svom saopštenju Tužilaštvo, međutim, ne navodi koje sve istražne izviđajne radnje je naložilo, a koje su preduzete i na osnovu kojih je utvrdilo da nema nikakvih indicija o bilo kom krivičnom delu, koliko je dugo telo bilo u vodi pre nego što je pronađeno, da li je pokojni imao lična dokumenta u odelu, novčanik, kakvu odeću je imao na sebi, za koje godišnje doba. Ne navode jasno da li je precizno utvrđeno vreme smrti, da li je izvršen tzv “plućni opit”, odnosno veštačenje prisustva vode u plućima, da li je sastav vode u plućima bio isti kao rečne vode u kojoj je nađeno telo. Ne navode precizno ni koji je to deo grada, odnosno priobalja Dunava, gde je telo nađeno, da li su ispitali kako je i kada Cvijan dospeo na to mesto, kad je viđen živ poslednji put, s kim je viđen. Ne navode na osnovu čega su utvrdili kako se Cvijan utopio, da li je pao, skočio odnekud, s čega, da li s nekog rečnog plovila, iz vazduha ili nekog objekta, ili je plivao, pešačio kroz vodu i prepustio se vodenoj stihiji. Ne navode jesu li utvrdili da li je odnekud i s koje udaljenosti leš doplutao na oko sedam metara od obale, ili je tu na tom mestu bio od utapanja do pronalaska. Ne navodi Tužilaštvo ni da li je pozvalo, i koga, od članova porodice Vladimira Cvijana da izvrši identifikaciju pokojnog, ni ko ga je identifikovao, ko je preuzeo telo pokojnog. Uostalom, kako je i gde je sahranjen Cvijan?
To su osnovna pitanja koja su se nametnula svakom građaninu koji je čuo ili pročitao sadržaj saopštenja Tužilaštva o okolnostima utvrđivanja smrti Cvijana i arhiviranja predmeta. Istražni organi bi trebalo da daju građanima jasne i potpune informacije jer je previše nedoumica koje su već izazvale veliko uznemirenje javnosti.
U izjavi za Danas, predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac je potvrdio da je advokat Vladimir Cvijan zbog smrti izbrisan iz imenika AKS-a. Gostiljac je, kako je preneo list, istakao da je to učinjeno po saznanju da je advokat Cvijan preminuo, ali nije mogao da precizira kada je to bilo. Predsednik Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintor je, navodi Danas, u izjavi agenciji Beta, kazao da su za smrt Cvijana saznali nakon dopisa Poreske uprave.
„Poreska uprava je tražila da se AKB izjasni da li je Cvijan aktivan advokat. Nakon provere u matičnoj službi, saznali smo da je kolega Cvijan preminuo 5. januara 2018. godine“, kazao je predsednik AKB.
Tintor je dodao da je Advokatska komora Beograda donela rešenje o brisanju iz registra i prestanku prava na bavljenje advokaturom Vladimira Cvijana sa danom smrti 5. januara 2018. godine.
„U našem dosijeu se nalazi izvod iz matične knjige umrlih u originalu, na osnovu kojeg smo doneli pomenuto rešenje“, kazao je on.
Na pitanje Bete zašto AKB nije izdala saopštenje povodom smrti svog člana Vladimira Cvijana i zašto nije objavljena čitulja u novinama, Tintor je kazao da se za Cvijanovu smrt kasno saznalo tako da nije bilo „primereno“ objavljivati čitulju. „Praksa AKB nije da se objavljuje saopštenje povodom smrti nekog našeg člana“, rekao je Tintor.
Dodao je da je Cvijan do smrti bio prijavljen u advokatskoj kancelariji koja se nalazila u Resavskoj ulici 21.
Dnevne novine Danas u tekstu od 18. marta, pod naslovom : “Javnost ne veruje u zvaničnu verziju Cvijanove smrti”, piše da su sagovornici saglasni da je krajnje neobično da se o pogibiji poznatog političara i advokata ništa ne zna tri godine.
Danas piše: “Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana ističe da je neophodno da javnost što pre dobije odgovor na pitanje okolnosti pod kojima je Cvijan preminuo i da se, kako je napomenuo, otkloni sumnja u pogledu njegovog ranijeg života.“
– Vladimir Cvijan je bio državni funkcioner, poslanik vladajuće stranke, poznati advokat i prosto je nemoguće da javnost o njemu ne zna apsolutno ništa još od 2014. godine, odnosno od njegovog napuštanja Srpske napredne stranke. Takva misterija stvara zebnju i osećaj straha kod velikog broja ljudi i neophodno je da se što pre otkloni preciznim i istinitim informacijama. To je značajno i zbog očuvanja bezbednosti, dostojanstva i mira njegove porodice kojoj ovaj slučaj sigurno najteže pada, navodi Grbović. Advokat Vladimir Gajić ističe da je krajnje neobično da javnost tri godine nije bila obaveštena o smrti nekadašnjeg generalnog sekretara Predsedništva.
– Iz odgovora tužilaštva ispada kao da su oni njega tretirali kao beskućnika. Radilo se o veoma poznatom čoveku, pa je i krajnje neobično da ceo slučaj ostane van javnosti. Trebalo je objaviti tu informaciju onda kada se i dogodila i na taj način bi se stalo na put sumnjama koje su se sada pojavile, ističe Gajić, dodajući da ostavlja mogućnost da se radi o propustu.
