Hiljade zaposlenih u javnim preduzećima čija radna mesta podrazumevaju smenski rad, gotovo masovno podnose tužbe protiv firmi u kojima rade tražeći od njih, u krajnjem od države, za nekoliko godina ogromne iznose zbog, kako tvrde, neizmerenog uvećanja od najmanje 26 posto osnovice na ime smenskog rada, pozivajući se na zakonska prava.
Zaposlenima u javnim preduzećima godinama unazad isplaćuju se ogromna sredstva na ime retroaktivnih naknada za smenski rad, ali ima i parnica koje su dobila preduzeća , uspevajući da dokažu da su uvećanja za smenski rad već uključena tim radnicima u plate i da traže već plaćeno.
Brojni su i sporovi po tužbama zaposlenih, pre svega u javnom sektoru za isplate toplog obroka, neisplaćene naknade za prekovremeni i noćni rad, regres za godišnji odmor… Svojevremeno,pre više godina, među onima koji su tužili zbog toplog obroka, bio je, tvrde upućeni, navodno, i priličan broj sudija i-dobili su sporove.
Iznosi po tužbi prosečno se kreću od oko 200 000 pa naviše, u zavisnosti od perioda na koji se odnose plus kamate i naknade za sudske troškove koji su takođe veliki.
Recimo, Apelacioni sud u Novom Sadu presudom od 3. aprila 2011. godine u omanjem sporu. Gž 1. 4411/10 zbog naknade za smenski rad po tužbama radnika „Elektrojvodine“ na poslovima obezbeđenja N.Ć. ., P.C. ., Đ.B. ., I.J i J.J. samo za naknadu troškova parničnog postupka dosudio je 139.680 dinara!
„Tužena je isplaćivala tužiocima uvećanu zaradu po osnovu rada u smenama u visini od 2 posto od osnovice, što je u njihovim isplatnim listama iskazano kao poseban osnov. Prilikom određivanja koeficijenata za obračun zarade tužilaca, tužena nije uzela u obzir da tužioci rade u smenama, s obzirom da je ugovorima o radu koji su bili na snazi u spornom periodu, i to čl. 6, predviđeno da zaposleni imaju pravo na uvećanje zarade u slučajevima i u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom. Iznose razlike zarade obračunate prema Zakonu o radu i one koja je isplaćena tužiocima (26%-2%), kao i iznos zakonske zatezne kamate, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko finansijske struke“, piše u ovoj presudi novosadski Apelacioni sud.
Posle donošenja izmena Zakona o radu koje su stupile na snagu 2005. godine svi smenski radnici stekli su pravo na veću platu od 26 odsto u odnosu na osnovnu zaradu, pa su od tada počele da pristižu i tužbe za smenski rad, pogotovo od 2010. godine, a tužili su radnici EPS-a, Kostolca, Kolubare, TENT-u, JP Železnice Srbije (ŽS)… Sa druge strane sva javna preduzeća tvrde pred sudovima da su uvećanja za smenski rad već uključena tim radnicima u koeficijente.
Dnevni list „Pres“ je još 27. novembra 2010. izvestio da u „Kolubari“, „Kostolcu“ i TENT-u oko 11 000 radnika masovno tuže EPS zbog naknada za smenski rad i da „dobijaju odštete između 5.000 i 7.000 evra“. Preneta je izjava predsednik sindikata TE „Nikola Tesla“ Milovana Despotovića da su u TENT-a „svih oko 1.100 ljudi koji rade u smenskom režimu podneli tužbe protiv EPS-a“. U toku 2010. godne , po pisanju „Presa, „radnicima Kolubare, koji su tužili preduzeće zbog smenskog rada isplaćeno je 43 miliona dinara a svaki radnik u proseku je dobio oko pola miliona“. Izneta je procena da bi ukupan iznos po svim tužbama protiv EPS-a mogao dostići i 70 miliona evra. „Kurir“ je objavio da je „Kolubara“ u toku 2012.godine, „ na ime tužbi zbog smenskog rada isplatila 2,4 milijarde dinara, što je po tadašnjem kursu bilo oko 24 miliona evra.
List „Pruga“ „Železnica Srbije“ (ŽS) u broju od 15. novembra 2012. objavio je, citirajući podatke iznete na sastanku predstavnika poslovodstva i sindikata koji je održan 6. novembra 2012. da ŽS ima 10. 216 smenskih radnika, od kojih su mnogi u to vreme najavljivali tužbe za smenski rad, koje bi, preneo je procene taj list, „mogle da dostignu iznos oko 5, 7 milijardi dinara što je, kako je ukazivano, bilo oko polovine iznosa subvencija ŽS za 2013. godinu“. Takođe po pisanju „Pruge“ u istom tekstu, pre dve i po godine bilo je 110 tužbi za smenski rad u Nišu, 80 u Kraljevu, određen broj u sudovima u Novom Sadu i Užicu, dok su do tad bile pravosnažne 52 presude. Preduzeće je, po navodima, dostavilo sudovima „dokaz da je u koeficijent radnika izvršnih službi uračunata naknada za smenski rad, ali da Apelacioni sud u Nišu to nije prihvatio pa je pokrenuta revizija pred Vrhovnim kasacionim sudom“. Pretpostavlja se da je u međuvremenu broj tužbi uvećan bar nekoliko puta.
Početkom ove godine, kao i prošle i nekoliko poslednjih godina, kako otkrivaju izvori iz pravosuđa, sudske statistike i dalje beleže priliv predmeta po tužbama za smenski rad.
