STAV: MAGISTAR DRAGAN PAŠIĆ
Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda treba proširiti i na odlučivanje o žalbi protiv drugostepenih presuda apelacionog suda, u kom smislu je potrebno promeniti član 464. Zakonika u krivičnom postupku.
Ako viši sud sudi u prvom stepenu, onda je pravno logično da apelacioni sud odlučuje u drugom stepenu, a Vrhovni kasacioni sud u trećem stepenu (a ne apelacioni sud u trećem stepenu, kao što predviđa sadašnje krivično procesno zakonodavstvo)-zaključuje magistar Dragan Pašić, advokat iz Beograda, u svojoj pravnoj analizi zakonskog rešenja o nadležnosti krivičnih odeljenja apelacionih sudova, kao drugostepenih, i trećestepene nadležnosti.
Nadležnost sudova regulisana je Zakonom o uređenju sudova (utvrđena je stvarna nadležnost) i Zakonom o sedištima i područjima sudova i tužilaštava (utvrđena je mesna nadležnost). Odredbom člana 463. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se žalba može izjaviti samo protiv presude kojom je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu kojom je optuženi oslobođen od optužbe i izrekao presudu kojom se optuženi oglašava krivim. Članom 464. stav 1. istog zakonika određeno je da o žalbi protiv drugostepene presude rešava apelacioni sud, shodno odredbama ovog zakonika koje važe za postupak u drugom stepenu. Ovom zakonskom normom ovlašćuje se apelacioni sud da postupa u trećem stepenu. Dakle, apelacioni sud, u krivičnoj materiji, postupa kao drugostepeni i trećestepeni sud. U predmetima iz oblasti krivične i građanske materije, kao i u postupcima prema maloletnicima u drugom stepenu, apelacioni sud sudi u većima sastavljenim od troje sudija (osim u situacijama kad veće za maloletnike sudi na pretresu kada je sastavljeno od dvoje sudija i troje sudija porotnika). U trećem stepenu, u krivičnoj materiji, apelacioni sud postupa u većima sastavljenim od pet sudija. Sud kao institucija koja je zadužena za rešavanje spornih slučajeva u oblasti građanskog, krivičnog, međunarodnog prava ili u nekoj drugoj oblasti ima više stepena. U našem pravnom sistemu sudovi opšte nadležnosti su: osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud. Osnovni i viši sudovi primarno rešavaju stvar, kao prvostepeni sudovi, osim u pravnim situacijama u kojima se viši sudovi pojavljuju kao drugostepeni, a Zakonom o uređenju sudova je propisano koje su to situacije. Sudovi koji rešavaju po pravnom leku, to jest izjavljenih žalbi protiv odluka viših sudova, su apelacioni sudovi, kao drugostepeni. Iz ovoga sledi zaključak da u sastavu krivičnih odeljenja apelacionih sudova sudije odlučuju u drugom, ali i u trećem stepenu. Preciznije, u jednom sudu, u istoj organizacionoj jedinici, postoje dva stepena koja odlučuju o žalbama. Da bi se poštovanje načela legaliteta bolje postiglo ustanovljava se dvostepenost ili višestepenost krivičnog postupka. Ako viši sud sudi u prvom stepenu, onda je pravno logično da apelacioni sud odlučuje u drugom stepenu, a Vrhovni kasacioni sud u trećem stepenu (a ne apelacioni sud u trećem stepenu, kao što predviđa sadašnje krivično procesno zakonodavstvo). Sadašnjom imperativnom normom isključena je mogućnost pristupa Vrhovnom kasacionom sudu. Pristup najvišoj sudskoj instanci svuda je sužen, na različite načine. I to nije sporno. Međutim, ovakvim zakonskim rešenjem ugrožava se suština samog prava o kome je reč. Ne uzima se u obzir da je krivični predmet, koji je završen oslobađajućom presudom višeg krivičnog suda, preinačen presudom apelacionog suda, kao drugostepenog suda, na štetu optuženog, osuđujućom presudom, a trećestepeni sud koji predstavlja isti sud – apelacioni sud, potvrđuje osuđujuću presudu (skoro uvek ili najčešće), izrečenu od strane svojih kolega. Posebno ističem dva karakteristična slučaja . Presudom Višeg suda u Beogradu od 3. marta 2016. godine, po drugi put, oslobođen je od optužbe bivši ministar odbrane Državne zajednice Srbija i Crna Gora Prvoslav Davinić i drugi, da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. Krivičnog zakonika. Po žalbi Višeg javnog tužioca u Beogradu ova presuda je preinačena od strane drugostepenog veća Apelacionog suda u Beogradu, tako što je izvršena pravna prekvalifikacija (stavljeno mu je na teret da je izvršio osnovni, a ne kvalifikovani oblik predmetnog krivičnog dela) i Prvoslav Davinić je oglašen krivim i uslovno osuđen. Drugostepenu odluku potvrdilo je i veće trećeg stepena ovog suda. Drugi primer je sličan. Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, od 17. marta 2015. godine, bivši sudija i član Visokog saveta sudstva Blagoje Jakšić i drugi optuženi, po drugi put su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz čl. 359. stav 3. Krivičnog zakonika i druga krivična dela. Tužilac za organizovani kriminal je protiv ove presude izjavio žalbu, a Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, preinačilo je prvostepenu presudu i osudilo Blagoja Jakšića na kaznu zatvora u trajanju od tri godine. Prema njemu je izrečena i mera bezbednosti zabrana vršenja poziva u oblasti pravosuđa u trajanju od dve godine. O žalbi odbrane Blagoja Jakšića konačnu ocenu daće trećestepeno veće sudija istog suda. Osećaj pravne sigurnosti i pravednosti bio bi izraženiji kada bi o žalbi odbrane u oba slučaja, u trećoj sudskoj instanci, odlučivale sudije koje nisu u sastavu Apelacionog suda u Beogradu, već u najvišoj sudskoj instanci – Vrhovnom kasacionom sudu. Ovo posebno ako se ima u vidu činjenica da su u prvostepenom postupku Prvoslav Davinić i Blagoje Jakšić dva puta oslobođeni od krivične odgovornosti.
Primenjujući ovaj pravni standard (član 464. Zakonika o krivičnom postupku) na konkretan slučaj advokat magistar Dragan Pašić, iz Beograda, zaključuje da je ograničenje pristupa Vrhovnom kasacionom sudu nepravedno zasnovano na zakonu i da propisivanje rešavanja o žalbi protiv drugostepenih odluka apelacionog suda, istog suda, ali samo drugog veća, a ne Vrhovnog kasacionog suda, ugrožava suštinu samog prava na pravično suđenje. Uoliko bi trećestepeni sud, u pravnim situacijama o kojima se govori, bio Vrhovni kasacioni sud, to bi podrazumevalo vladavinu prava, vladavinu zakona, a ne ličnosti ili tela, a samim tim bi princip legaliteta došao do izražaja. Zaključujući ovu pravnu analizu, advokat smatra da nadležnost Vrhovnog kasacionog suda treba proširiti i na odlučivanje o žalbi protiv drugostepenih presuda apelacionog suda, u kom smislu je potrebno promeniti član 464. Zakonika u krivičnom postupku.
