Текст Нацрта закона о полицији са становишта надлежности Заштитника грађана, неприхватљивим је, јер : води политизацији полицијских послова, ствара основ за појачани степен присиле према грађанима и проширивање овлашћења полиције, даје непримерена овлашћења министру препушта извршној власти да уређује подзаконским актима низ питања која би морала да буду уређена законом, између осталог и садржину упитника о идентификационим подацима грађана за потребе вршења безбедносних провера- оценио је заштитник грађана Саша Јанковић у мишљењу о нацрту новог закона.
Нацрт, упозорио је Јанковић, “ омогућава произвољност при безбедносним проверама, на штету Уставом зајемчених права грађана, пре свега права на рад, образовање, имовину и заштиту података о личности. Чак и формални Уставни услов – да обрада података о личности буде прописана законом, Нацрт не поштује”.
Мишљење Заштитника грађана на Нацрт закона о полицији
„Нацрт закона о полицији, који је овај орган добио на мишљење 24. јула 2015. године, нужно је унапредити, јер су поједина битна питања уређена на начин штетан за остваривање права грађана (и припадника полиције), за правну сигурност и примену закона.
Назив и предмет закона нису усклађени. Нацртом закона о полицији уређују се унутрашњи послови и регулишу бројна друга питања од значаја за рад Министарства, као и надлежност министра, а не само полицијски послови, организација и надлежност Полиције и друга питања од значаја за њен рад. Конфузно одређени основни појмови неминовно превазилазе терминолошки значај.
Нацрт препушта извршној власти да уређује низ питања (подзаконским актима) која би морала да буду уређена законом (права и дужности помоћне полиције, стандарде, питања постављења и разрешења, оцењивања запослених, као и садржину Упитника о идентификационим подацима грађана за потребе вршења безбедносних провера…).
Извор: Блиц
Специјални саветник министра унутрашњих послова Амадео Воткинс издао је саопштење у којем је рекао да Нацрт закона о полицији “не даје шира овлашћења полицији и министру унутрашњих послова у односу на актуелни закон, већ их напротив смањује”, преноси лист Блиц
“Коментари већим делом нису резултат препознавања околности тренутка у којем се дешава сложена реформа полицијског система, који укључују и решења и мишљења
других државних органа, као нпр. министарства рада или министарства државне управе и локалне самоуправе”, рекао је Воткинс поводом данашње изјаве Саше Јанковића, Заштитника грађана, о Нацрту закона о полицији.
Он сматра да је важно истаћи да је “у процесу писања Нацрта закона проактивно консултован велик број актера, пре свега стручњака, и да су готово све примеде инситуција као што је ОЕБС, узете у обзир, нарочито када је реч о осетљивим питањима попут унутрашње контроле”.
“Није могуће све регулисати једним законом, јер би он у супротном имао 2000 чланова, и постигао би се потпуно супротан ефекат. Део примедби који се односи на нека системска решења захтевају разраду управо кроз правне акте ниже правне снаге. То што се нешто уређује правилником никако не значи да нема контроле, јер сваки такав правилник пролази контролу и сагласност Владе Србије. Истовремено Нацрт закона ни на који начин не даје шира овлашћења полицији и министру унутрашњих послова у односу на актуелни закон, већ их напротив смањује”, наведено је у саопштењу МУП, пише Блиц.
Воткинс, како преноси лист, наводи да су “Нацртом прописана боља законска решења од оних која сада постоје” и да је то примећено “од стране стручних и професионалних кругова”.
“Министарство унутрашњих послова ће пре упућивања финалне верзије Нацрта на седницу Владе Србије размотрити све примедбе које до тада стигну у МУП”, саопштио је Воткинс.
Нацрт даје непримерена овлашћења министру и води политизацији полицијских послова. Грађани имају право и интерес да полицијски послови буду обављани без политичког утицаја, те је у том смислу у интересу грађана да се гарантује, заштити и оствари оперативна независност полиције. Нацрт на више места министра овлашћује да управља и непосредно утиче на конкретне полицијске задатке и послове (укључујући и послове унутрашње контроле). Министар такође има непримерено велики утицај на кадровску структуру Полиције. Улога министра, како је прописана Нацртом, примеренија је улози директора Полиције. Због тога Нацрт представља пут ка политизацији полицијских послова и, уопште, Полиције у Републици Србији.
Нацрт ствара основ за појачани степен присиле према грађанима и проширивање овлашћења Полиције, које није праћено адекватним гаранцијама против злоупотребе, на уштрб права и слобода грађана.
Нацрт омогућава произвољност при безбедносним проверама, на штету Уставом зајемчених права грађана, пре свега права на рад, образовање, имовину и заштиту података о личности. Чак и формални Уставни услов – да обрада података о личности буде прописана законом, Нацрт не поштује.
У управљању људским ресурсима, предлог да се подзаконским актима прописују стандарди управљања људским ресурсима, стандарди квалитета радног ангажовања и мерила која се вреднују за оцењивање рада запослених, не представља гаранцију за остваривање концепта каријерног напредовања према унапред познатим, законом прописаним, мерљивим и транспарентним критеријумима.
Нацрт закона о Полицији омогућава да поједини запослени стекну права која немају основ у отежаним условима рада, како је то важећим Законом о полицији прописано. Критеријуми који су Нацртом закона прописани за радна места, односно послове у Министарству на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем остављају могућност да широк круг запослених у Министарству остварује право на бенефицирани радни стаж, а да то нема упориште у условима рада.
Нацртом се прописује да ће службеник Министарства бити дисциплински одговоран за повреду службене дужности само уколико је исту учинио намерно или из крајње непажње, чиме се снижава праг дисциплинске одговорности за повреду службене дужности.
Нацрт не решава питање одговорности за тзв. «цурење» информација из истраге и пласирања информација у јавност којима се вређају права грађана, што је већ уобичајена појава.
Нацрт брише универзално познат и у нашем казненом праву уобичајен институт застарелости (за дисциплински поступак за тешку повреду службене дужности), што омогућава отказ без довољно поузданих доказа и реваншизам. За разлику од важећег Закона о полицији којим је прописано да дисциплински поступак може водити дипломирани правник – мастер или дипломирани правник са најмање пет година радног искуства у струци, Нацртом закона је омогућено да дисциплински поступак води и о одговорности одлучује запослени који није дипломирани правник.
Одредбе о начину заснивања радног односа у Министарству када је реч о кандидатима са високошколских установа који се образују у складу са посебним студијским програмом за потребе Министарства су спорне и контрадикторне.
Нацртом закона о полицији није решено питање полицијских службеника којима је радни однос, у складу са раније важећим прописима, престао због безбедносних сметњи, односно због покретања кривичног поступка против њих, а који у правноснажно окончаним поступцима нису осуђени за дело које им се стављало на терет, односно ослобођени су одговорности.
Нацртом је уређено да лице које заснива радни однос у Министарству мора да испуњава и посебан услов „да нема двојно држављанство за она радна места на којима је прописано искључиво држављанство Републике Србије“. Међутим, предложена формулација је таква да омогућава да свако радно место буде прописано као такво, на штету права припадника националних мањина, која су гарантована Уставом, законима и ратификованим међународним уговорима, да учествују у управљању јавним пословима и на сразмерну заступљеност у раду Министарства. Чак и у важећем Закону утврђено је да се само за поједина радна места може прописати као посебан услов искључиво држављанство Републике Србије.
Иако то неко може подразумевати, нужно је прописати да се хемијска средства принуде, средства за везивање, распршивачи са надражујућим садржајем и електромагнетна средства могу употребљавати само на начин предвиђен упутством за употребу и само ако су исправна, испитана и одобрена за употребу од стране овлашћене установе за контролу.
Поступак одобравања предузимања мера циљане потраге у условима хитности није јасно и недвосмислено прописан, а антикорупцијске мере нису јасне.
Последице неусклађености у називу и предмету Нацрта закона посебно долазе до изражаја у поглављу које се односи на контролу рада, како унутрашњу тако и спољашњу, те се тако Нацртом закона о полицији прописује спољашња и унутрашња контрола рада Министарства. Предложена решења не представљају јасно дефинисане облике демократске контроле рада полиције.
Уместо јачања положаја Сектора унутрашње контроле, Нацрт слаби нужну оперативну независност Сектора.
Одредбе о поступању Сектора унутрашње контроле потребно је допунити, а посебно уредити начин поступања Сектора по предлозима или притужбама физичких и правних лица. Имајући у виду надлежност Заштитника грађана да контролише законитост и правилност рада органа управе, као и да је Законом о ратификацији Опционог протокола уз конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака („Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 16/2005 и 2/2006 и „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 7/2011) одређено да Заштитник грађана обавља послове Националног механизма за превенцију тортуре, потребно је одредбе Нацрта закона допунити и обавезом Сектора унутрашње контроле да уколико током свог рада дође до сазнања и података да је, на раду или у вези са радом запослених у Министарству, дошло до било ког облика злостављања грађана, о томе без одлагања обавести и Заштитника грађана.
Решења предложена Нацртом закона о полицији, која се односе на спољашњу контролу рада Министарства не издвајају Заштитника грађана, независну институцију Уставног ранга, која контролише законитост и правилност рада органа управе, као једног од носилаца спољашње контроле, те нису јасни критеријуми на основу којих су прописани и рангирани носиоци спољашње контроле. Тим пре што су Нацртом закона као носиоци спољашње контроле посебно наведени органи који, према Уставу Републике Србије, уопште немају контролна овлашћења.
Нацрт не разликује, већ меша појмове „надзор“ и „контрола“.
Одредба у Нацрту закона о полицији којом је предвиђена заштита података о идентитету није у сагласности са одредбом Закона о Заштитнику грађана („Службени гласник РС“, бр. 79/2005 и 54/2007), којом је прописано да органи управе имају обавезу да сарађују са Заштитником грађана и да му ставе на располагање све податке којима располажу, а који су од значаја за његов рад, без обзира на степен тајности, те је решење које се у том погледу предлаже потребно усагласити са Законом о Заштитнику грађана.
У вези са одредбама Нацрта закона о полицији које се односе на контролу рада решавањем притужби потребно је обезбедити политичку неутралност представника јавности у Комисији за решавање притужби.
У односу на лица са менталним сметњама, Нацрт закона о полицији потребно је у потпуности, терминолошки и садржински, ускладити са Законом о заштити лица са менталним сметњама. Осим што одредбама којима се прописује поступање полиције у односу на особе са менталним сметњама свакако није место у поглављу „Полицијска помоћ у извршењима и поступцима вансудског намирења“, задржавање Нацртом предложених решења могло би у пракси доводити до кршења права особа чији је положај посебно осетљив.
У области насиља у породици, Нацрт закона о полицији није у потпуности усаглашен са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним стандардима међународног права.
У односу на остваривање и заштиту права детета, Нацрт снижава већ успостављене стандарде и, као такав, захтева унапређења посебно у односу на децу жртве кривичних дела и децу жртве насиља, злостављања и занемаривања. Нацрт је потребно унапредити и у погледу превенције насиља у породици и заштите жена жртава породичног и партнерског насиља. Посебна обученост полицијских службеника који раде са децом, обавезно обавештавање родитеља/старатеља приликом примене полицијских овлашћења (изузев када то није у дететовом најбољем интересу) и укључивање одговарајућих компетентних служби и установа су неки од основних постулата рада органа гоњења у односу на децу, гарантовани бројним међународним документима које је потврдила Република Србија. Изостанак ових одредби Нацрт чини неусаглашеним са потврђеним међународним уговорима и опште прихваћеним стандардима, а с обзиром о каквим је правним гаранцијама реч, њихово прописивање не може бити препуштено подзаконским и другим актима.
Посебно осетљив положај деце жртава кривичних дела захтева примену метода и поступака који ће отклонити или макар на најмању могућу меру смањити ризик од секундарне виктимизације детета.
Поред изнетих кључних примедби које Нацрт закона о полицији, са становишта надлежности Заштитника грађана, чине неприхватљивим, понуђени текст садржи и мноштво недоречених, као и поновљених одредаба, што посматрано уско није у непосредном делокругу рада Заштитника грађана, али у целини смањује правну сигурност, предвидивост примене и применљивост закона, на штету права грађана“.