Београдски комунални полицајци избацили су 27. марта из градског превоза професора јер није имао карту за вожњу. Испоставило се да само није хтео да им је покаже из револта и грађанске непослушности.
То је тек један у низу инцидентних случајева.
Комунални полицајци у Београду, овом на земљи, начином на који се односе према грађанима које затекну без карте, бламирају их и срамоте, забoрављајући да са њихове грбаче живе и они и они којих их шаљу у лов на неплатише.
Свакодневно комунални полицајци показују на делу онима који су их запослили да нису промашена инвестиција! Колико год да још запосле, сви ће се исплатити! Постају све ефикаснији, заврћу грађанима руке, везују лисицама, „хапсе“, приводе у полицију да им узму податке ако немају или не дају личну карту, све то због 89 динара, јер нико ни једног грађанина не може да натера да купује месечну маркицу.
Његово величанство Бусплус, онај исти који је тако жучно напредно критикован, да су грађани 24. септембра 2013, кад су видели леђа Ђиласу, били убеђени да стижу ослободиоци, додатно је напредовао- постао је божанство. Уместо упристојене цене градског превоза који, по подацима ГСП-а дневно користи око милион и по путника, стигло је само мало изненађење- појединачна карта је са 72 поскупела на 89 динара, плус цена недопуњеног бланкета, док месечна маркица кошта 3 220 динара.
У мањим местима, рецимо, у Сремској Митровици са око 40 000 становника, месечена карта за јавни превоз који је приватизован, кошта 1800 динара, у Панчеву 2 212 динара…
Упоредо са демонстрираном одлучношћу челника Београда да свако ко покуша да се шверцује у јавном превозу у престоници, буде ухваћен и кажњен, стигла је и најава запошљавања додатних око 1000 комуналних полицајаца, поред садашњих 300. То даље значи да додатних око 100 милиона динара за њихове плате са порезима и доприносима, месечно треба издвајати из градског буџета, од пара свих Београђана !
Изгледа да је неко компетентан проценио да је 130 милиона динара, или 1 083 333 евра месечно, односно годишње милијарду и 560 милиона динара или 13 милиона евра укупно за принадлежности будућих око 1 300 комуналних полицијаца у Београду, безначајан износ спрам користи која може проистећи њиховим ангажовањем.
За тих тричавих 130 милиона динара, односно 1 083 333 евра месечно, могуће је купити свега 1 460 674 појединачне карте од 89 динара, само 40 373 месечне „маркице“, а за милијарду и 560 милиона динара или 13 милиона евра годишње, могло би да се купи једва 17 528 089 појединачних карaта или 484 472 месечне маркице. Сва је прилика да је неко логично проценио да у овом рачуну нема места смањењу цене превоза ради побољшања наплате.
Рачуница је јасна: уштеде које ће град остварити ангажовањем 1 300 комуналних полицијаца, што и није велики број, више је него очигледна. Према званичним подацима из маја 2014, град Београд за јавни превоз годишње издваја 13 милијарди динара. Тако је фактички сића милијарда и 560 милиона динара годишње за 1 300 комуналних полицајаца, који би уз друге бројне послове, вероватно и даље, сада учетворострученим снагама ловили грађане без карте у превозу.
Од 1. октобра 2014. грађанин затечен без карте плаћа казну 2.000 динара на лицу места, у супротном пише му се казна од 6.000 динара, а у року од осам дана може да је плати упола мање.
Тричавих милијарду и 560 милиона динара за принадлежности 1 300 комуналних полицајаца на годишњем нивоу, исплатило би се већ уколико успеју да открију само 780 000 грађана без карте и наплате им на лицу места казну од 2 000 динара, или ако 520 000 грађана плате казну 3000 динара.
Ко зна колико милиона дрских грађана може да буде откривено, што би наплатом казни могло да донесе огроман приход Граду Београду, осим ако сви откривени не изаберу одлазак у затвор на 6 дана да би одробијали то што су се шверцовали.
