IZAZOVI POJEDINIH NOVINA PREDVIĐENIH PREDNACRTOM GRAĐANSKOG ZAKONIKA, PREDLOG UVOĐENJA NOVIH INSTITUTA: „SUROGAT MATERINSTVO“ – RAĐANJE ZA DRUGOG
ZORAN JEVRIĆ, advokat, potpredsenik Advokatske komore Srbije
Pitanje uvođenja „surogat materinstva“: „Mislim da to apsolutno ne treba da postoji u našoj zemlji“
Kada govorimo o institutu surogat materinstva,čije uvođenje se predviđa Prednacrtom građanskog zakonika, osim toga što lično smatram da to apsolutno ne treba da postoji u našoj zemlji, pre svega se postavlja pitanje da li u našoj državi treba da postoji takva praksa. Takav institut nosi potencijalnu opasnost niza neželjenih efekata i zloupotreba u smislu kupovine rađanja dece u zemljama sa veoma izraženim socijalno ekonomskim problemima, što sve, naravno, želimo da sprečimo na određeni način. Iskustva zemlja koja imaju taj institut pokazuju niz problema u praksi, a problemi s tim mogu biti i veći u situaciji ako se omogućava da donori biološkog materijala, surogat majka i bračni par za koji rađa, mogu biti iz nekoliko zemalja i postavlja se ozbiljno pitanje i kuluturloško i svako drugo, kako to urediti. Broj jedan pitanje je-da li je našoj zemlji potrebno da uvodi taj inistitut. Da li je potrebno dođemo u probleme da zbog nekih ekonomskih situacija neke žene počnu da rađaju za druge, bez obzira da li bi se te nadoknade vezivale isključivo za troškove održavanja trudnoće i rađanja, a naravno da iza toga mogu da nastupe i nekakve druge stvari koje se neće prikazivati.
Takvi ugovori osim pitanja da li je to uopšte potrebno, morali bi da budu zaključeni uz učešće pružalaca pravne pomoći sa sve četiri strane, jer teško je predvideti kakve sve posledice to može proizvesti. Takva stvar, ako bi je eventualno kod nas dozvolili, mora biti u isključivoj nadležnosti suda. Takvu stvar dati u nadležnost notaru, da on overava neki takav ugovor koji zahteva možda i višemesečnu raspravu između svih ovih činilaca,starno je nonsens. Onako kako je uveden notarski sistem kod nas notar bi trebalo da poznaje sve oblasti života u našoj državi. To je isto kao kada bi lekar opšte prakse obavljao operaciju mozga, bio hirurg, ortoped, urolog, psiholog, neurolog, neuropshijatar. Baš bih voleo da vidim tog notara koji se razume i u autorsko pravo i u pomorsko pravo, u krivično, građansko, privredno pravo, avio pravo, u građevinu, investicije i u surogat materinstvo.
Taj institut odudara od priče o potpunom usvojenju gde je tačno zakonom regulisano kako to može da bude ostvareno i gde sve ostaje tajna. Prema onome kakva saznanja mi imamo, ima predloga da ne bude tajna za dete da je na svet došlo surogat materinstvom, iako saznanje takve činjnice može biti ozbiljan problem za dete i kuluturološki i psihološki i pshijatrijski. Smatram da nama kao društvu to ne treba, što kaže jedan kolega, to bi moglo dovesti do turističkih putovanja radi rađanja dece u Srbiji.
Ako bi ipak došlo do uvođenja tog instituta, a verujem da je verovatno ogromna većina građana protiv toga, onda bi takva mogućnost morala da bude veoma precizno definisana zakonom kao i sam ugovor o surogat materinstvu. To bi, uostalom, na neki način trebalo razmatrati i kroz pitanje potenicijalne opasnosti trgovine ljudima, odnosno trgovine decom kao podvrste u okviru tog probelema . Činjenica da jedan broj zemalja ima praksu surogat materinstva, ne treba, smatram, da bude motiv da se Srbija za tim povede već naša zemlja treba da ide za onim i da se približava onome što može doprineti razvoju njene dosadašnje kuluture i da ne treba da preuzima tuđe kuluture . Držimo se mi sebe, svog kulturnog nasleđa . Srbija ima svoju tradiciju,čak je kao zemlja starija od mnogih u Evropi.
Kad je odlučeno da se donese novi Građanski zakonik mi smo mislili da će to biti kodifikacija svih zakona koji spadaju u građansku materiju i da će se ta kodifikacija promeniti samo u toj meri, recimo, ukoliko je došlo do promene oblika svojine i sličnih promena. Sada se, međutim, pokazuje da se kodifikacija koristi za uvođenje, na neki način, tajno određenih instituta i da se to narodu prikaže kao svršena stvar. To, govorim generalno, rade određene grupacije u okviru vlasti i oko vlasti, mislim bilo koje vlasti, po nekakvim nalozima ko zna odakle, nekavim vizijama ko zna kakvim, koje veze nemaju sa našom kulturom, sa našim narodom, sa onim što želi naš narod, što jeste kuliturnoistorijsko nasleđe Srbije. Bez obzira što je to samo prednacrt, činjenica je da uopšte nismo proverili da li naš narod želi da se uvedu ovakvi instituti, izostali su okrugli stolovi seminari da se izjasni naučna i stručna javnost o tome da li to uopšte treba da bude deo kulturnog nasleđa Repbulike Srbije . Mislim da je ovo ustvari pokušaj da se nametnu određene stvari ovom narodu koje u perspektivi mogu dovesti do vrlo ozbiljnih promena .
