PRILOG: IZVEŠTAJ SAVETA

Prenosimo u celosti  Izveštaj  Saveta  za borbu protiv korupcije, koji smo preuzeli sa zvaničnog sajta ovog savetodavnog tela Vlade Srbije.

Republika Srbija

VLADA REPUBLIKE SRBIJE

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

72 Broj: 404-00-4739/2015

27. april 2015. godine

B e o g r a d

IZVEŠTAJ O NABAVCI IT I MERNE

INFRASTRUKTURE UREĐAJA I INSTALACIJA

Savet za borbu protiv korupcije primio je predstavku građana, u kojoj je istaknuto da je JP Elektroprivreda Srbije (EPS), raspisivanjem tendera za nabavku IT i merne infrastrukture uređaja i instalacija, odnosno postavljenim tenderskim uslovima ograničila konkurenciju, onemogućila učešće domaćim proizvođačima, samim tim i uposlenost domaće privrede.

U vezi sa navodima iz predstavke Savet se obratio EPS-u za pojašnjenja u formi sledećih pitanja:

1. Ko je, kada i na osnovu kojih merila i kriterijuma doneo odluku o opravdanosti nabavke električnih pametnih brojila, rutera/gejtveja, komunikacije i pomoćnih uređaja, hardvera i softvera za AMM i MDM/P aplikacija, kao i pružanje usluga za integraciju sistema i obuku;
2. Da li je pre donošenja odluke urađen elaborat o cilju i celishodnosti predmetne nabavke, sa jasnim egzaktnim podacima da je samo ovakva nabavka tehnološki opravdana, ekonomski najisplativija i funkcionalno najbolja za izvršenje postavljenog cilja;
3. Na osnovu kojih podataka je utvrđeno da je u ovom momentu neophodno izvršiti nabavku celokupne opreme u sistemu, a ne eventualno u lotovima, odnosno da li je izvršena uporedna analiza raznih mogućnosti nabavke, kako bi se pronašlo rešenje koje bi bilo celishodnije i ekonomski opravdanije za postizanje utvrđenog cilja;
4. Da li je sistem (koji je izabran) tehnološki i funkcionalno ispitan i koliko je njegova primena raširena u svetu (u koliko zemalja), odnosno da li se radi o sistemu koji je tek u razvoju;
5. Na osnovu kojih zakonskih propisa, merila i kriterijuma je u ovoj nabavci isključena u potpunosti konkurencija;
6. Da li u našoj zemlji postoje proizvođači i davaoci svih vrsta usluga navedenih u pozivu za javnu nabavku i ko je do sada pružao EPS-u usluge iz poziva za javnu nabavku, odnosno slične usluge (u vezi nabavke i servisiranja brojila), da li su te javne nabavke sprovođene u lotovima ili sistemski;
7. Da li su kvalifikatorni uslovi na bilo koji način određeni po zahtevu kreditora;

Odgovore na postavljena pitanja Savet je od EPS dobio 02.02.2015. godine pod brojem 349/2-15.

Iz odgovora EPS-a dostavljenih Savetu, evidentno je da na neka pitanja Saveta ne postoji suštinski odgovor EPS-a. Naime, EPS je navedenim odgovorima stvorio privid da je u celosti ispoštovao sve procedure u vezi raspisanog tendera i da postoji opravdanost nabavke u ovom momentu, koja ni na koji način ne isključuje konkurenciju i domaće proizvođače.

Međutim, analizom raspoložive dokumentacije koju je EPS dostavio Savetu evidentne su sledeće činjenice:

Na osnovu Studije izvodljivosti predmetna nabavka se finansira iz kredita EIB i EBRD u ukupnom iznosu od 80 miliona evra i na istu se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama.

Strane banke insistiraju na regularno sprovedenoj tenderskoj proceduri i ostavljaju naručiocu, EPS-u da odredi šta kupuje i pod kojim uslovima. Netačni su navodi EPS-a u postupku pojašnjenja (Clarification), koje EPS izdaje u okviru tenderske procedure, da EBRD banka diktira uslove tendera.

Savet je u vezi tih navoda EPS-a kontaktirao predstavnike EIB i EBRD. Predstavnici EIB su na postavljeno pitanja Saveta, da li Banke-kreditori određuju tenderske uslove nabavke ili to vrši EPS, odgovorili mejlom dana 03.04.2015. godine, da Banke-kreditori vrše verifikaciju tenderskih uslova koje je odredio EPS.

Predstavnici EBRD-a su takođe putem mejla dana 14.04.2015. godine obavestili Savet da je tendersku proceduru sproveo EPS u skladu sa pravilima EBRD, a da su pravila o tenderskoj proceduri za javni sektor definisana u Poglavlju 3. „Politika i pravila za javne nabavke“. Prema navedenom poglavlju na klijentu je, u ovom slučaju EPS-u, da odredi uslove tendera. EBRD može da revidira uslove koje je odredio EPS ili da ih prihvati.

Poslovni interes EPS-a nije da ograničava konkurenciju, što je EPS radio kroz odredbe tenderske dokumentacije i devet pojašnjenja tenderskih uslova (Clarification). EPS je definisao više uslova u tenderskoj dokumentaciji koji bitno ograničavaju konkurenciju i koncentrišu nabavku na jednog isporučioca. To se može sagledati na osnovu sledećih činjenica:

– EPS je postavio finansijski uslov za učestvovanje na tenderu na iznos od 75 miliona evra godišnjeg prihoda poslednjih pet godina za ponuđača i petnaest miliona evra za člana konzorcijuma. Pri tome, ponuđač može da ostvari traženi prihod ne od prodaje robe koja se nabavlja nego od drugih roba (Clarification 5, pitanje 65, pitanje 66).

Ovim kriterijumom su onemogućena mala i srednja preduzeća širom sveta da učestvuju i sva domaća preduzeća.

Mogućnost koju je EPS dopustio podugovaraču da ne mora da zadovolji finansijske kriterijume da bi mogao da isporuči brojila nije realna.

Podugovarač ne može da nudi brojila već samo da čeka da mu ponuđač eventualno pošalje upit za ponudu brojila.

Ponuđač nema poslovni interes da traži isporuku brojila od podugovarača kad već treba da proda svoja brojila.

– EPS je postavio diskriminišući uslov da ponuđač mora da ima reference od 45 miliona evra na jednom projektu (što može da ispuni veoma mali broj firmi, Clarification 5, pitanje 63, pitanje 64)

– EPS je uveo diskriminaciju po teritoriji tražeći da referenca od 45 miliona bude na teritoriji Evrope. Time je isključio firme koje imaju reference u Americi, Aziji, Australiji (Clarification 5, pitanje 20)

– EPS je uveo ograničenje broja različitih proizvođača brojila koja se nude i odbio da definiše DLMS profil smart brojila tako da svako brojilo, koje zadovoljava zadati profil može da se ugradi u sistem i da ga softver sistema vidi i koristi kao isti objekat, bez obzira ko je proizvođač brojila. EPS je time odbio da otvori konkurenciju proizvođača brojila i da dođe do kvalitetnog brojila za manje novca (Clarification 8, pitanje 31, pitanje 37)

– EPS se ograničio na jedan tip rutera što je direktno obezbeđivanje monopola jednom isporučiocu umesto da definiše tehničku specifikaciju rutera

– EPS koristi tehničke zahteve da ograniči konkurenciju (Clarification 3, pitanje 13), definišući G3 PLC komunikaciju kao obaveznu, što je protivno odredbama Studije izvodljivosti (strana 35/182) i Tehničke specifikacije V3.

– EPS nabavlja opremu za svojih pet tehnoloških celina, ne deleći nabavku u pet lotova već celokupnu nabavku čini jedan lot, čime se ograničava konkurencija ponuđača i povećava rizik za neuspeh smart meter projekta, obzirom da je tehnologija nova i neproverena (Clarification 5, pitanje 68)

– EPS je odredio da se posle otvaranja ponuda vrši tehnička post-kvalifikacija ponuđača u postupku u kome ponuđač podnosi predlog za ispitivanje, koga komisija EPS-a odobrava i ocenjuje uspešnost sprovođenja ispitivanja, stvarajući EPS-u mogućnost da voluntaristički ocenjuje otvorene ponude (strana 168, strana 178 Tenderske dokumentacije Volumen II).

Pored toga što se na osnovu tenderske dokumentacije i devet pojašnjenja tenderskih uslova (Clarification) ograničava konkurencija i dovodi u pitanje sam tender postoje i ozbiljni nedostaci koncepta na kome je rađena Studija izvodljivosti, a to su:

–    definisano je da se svaki potrošač u Srbiji uključi u AMI sistem, što je tehno-ekonomski neopravdano za potrošače čija je potrošnja manja od 6.000 KWh godišnje (izvor: dokument br. 4, Konferencija);

–    definisana je komunikaciona infrastruktura koja služi za daljinsko očitavanje brojila, ali ne može da služi kao komunikaciona infrastruktura za pametne mreže (Vol II Tenderske dokumentacija, str. 196, definisano da se traži 80% uspešno očitavanje jednom dnevno). To znači da će celokupna instalirana telekomunikaciona infrastruktura biti van funkcije kada se budu gradile pametne mreže što je fijasko ulaganja;

–    EPS je naručio Studiju izvodljivosti tako da sadašnji tender pokrije prvu fazu ulaganja od 80 miliona evra i da se završi u naredne dve godine, a da se dalja realizacija nastavi u narednih pet godina, sa ciljem da se sistem proširi na tri miliona brojila sa ulaganjem od 700 miliona evra. Ovakav koncept realizacije je poslovno rizičan jer tehnologija za komunikacionu infrastrukturu nije zrela i nalazi se u daljem burnom razvoju. U svetu se rade pilot projekti, a razvijene zemlje (poput Nemačke) nisu pristupile investiranju u AMI sisteme za svoju elektroprivredu u ovom trenutku (str. 177/182 u FS). Studija izvodljivosti na strani 164/182 navodi da postoje neuspešni smart metering projekti širom Evrope i da postoje umereni i jaki rizici za realizaciju konkretnog EPS-ovog projekta.

–    trenutno je zrela tehnologija za brojila električne energije, koja su pripremljena za komunikaciju i u njih je sigurno investiranje. Investicija u brojila učestvuje sa više od 60% u ukupnom povećanju prihoda EPS kako stoji u FS na strani 160/161, a cena koštanja brojila je 30% od ukupno procenjene investicije. Nova brojila donose tačno merenje i zaštitu od neovlašćene potrošnje.

–    Studija izvodljivosti daje procenjene cene opreme, koju kupuje EPS prema specifikaciji na strani 111 od Vol I tenderske dokumentacije u ukupnom iznosu od 20 do 25 miliona evra, a budžet tendera je oko 60 miliona evra (za preostalih 20 miliona evra do 80 miliona EPS namerava da raspiše novi tender za ormane i montažu brojila). Nejasno je kojom se poslovnom logikom rukovodio EPS kada je za softver i licence izdvojio oko 40 miliona evra, a pogotovo je nejasno zašto se traži isporuka softvera u roku od osam sedmica po sklapanju ugovora (strana 132 od Vol I Tenderske dokumentacije), kada se prva tranša brojila isporučuje kroz šest meseci, a isporuka brojila i puštanje sistema u rad se završava u roku od dve godine.

ZAKLJUČAK

Zbog davanja kvalifikacionih kriterijuma koje domaće firme ne mogu da ispune EPS je onemogućio domaća preduzeća da budu ponuđači, samostalno ili u konzorcijumu. To je protivno interesima društva i principima EBRD banke. Dakle, ne samo da se ne favorizuje domaća privreda nego se onemogućava njeno učestvovanje na tenderu.

U zemlji dvadeset godina postoje proizvođači brojila, komunikacionih modema, softvera, ormana, montažerske firme, kao i laboratorije za overu brojila. Smart brojilo domaće proizvodnje uvedeno je u EPS 1995. godine. Domaći proizvođači su zadovoljavali sve potrebe EPS-a od 1992. godine u otvorenoj konkurenciji sa stranim firmama. Ovim tenderom EPS je zadao kriterijume tako što je pripremio teren da strani ponuđači dobiju posao sa brojilima u Srbiji, prvo ovaj tender od 60 miliona evra, a onda i posao za tri miliona brojila za 700 miliona evra. To što je EPS ostavio mogućnost da domaći proizvođač bude podizvođač nema nikakav značaj, jer svaki ponuđač ima interes da proda svoje brojilo i opremu, pa neće tražiti da nabavi brojilo od podizvođača.

Pored kvalifikacionih kriterijuma koje je EPS odredio i sam koncept nabavke na osnovu koga je urađena Studija izvodljivosti ima bitne nedostatke koji se direktno odražavaju na tehničku opravdanost rešenja i ekonomsku isplativost. Savet još jednom napominje da je u samoj Studiji izvodljivosti istaknuto da je nabavka brojila ekonomski isplativa, ali da je nabavka komunikacione infrastrukture u ovom trenutku veoma rizična, jer se tehnologija za komunikacionu infrastrukturu nalazi u intenzivnom razvoju i da postoje neuspešni smart metering projekti širom Evrope.

PREPORUKE

1. Savet preporučuje Vladi da preispita EPS-ov koncept nabavke IT i merne infrastrukture uređaja i integracije, kao i kvalifikacione uslove tendera.

2. Da se uključi stručna javnost, koja bi predložila tehnički opravdano rešenje, ekonomski najisplativije, koje ima svu potrebnu funkcionalnost za:

– očitavanje obračunskih podataka sa brojila,

– dostavu obračunskih podataka snabdevaču,

– nadzor i kontrolu mesta merenja,

– održavanje mernih uređaja, uključujući popravku, zamenu, unapređenje merenja.

POTPREDSEDNIK SAVETA

Prof. dr. Miroslav Milićević