–
Autor: CINS
Nemanja Vojinović
Reditelj, Flašaroši
Zamislite da se jednog dana probudite saznate da vaša zemlja više neće biti vaša. Baš to se desilo Miodragu Živkoviću iz sela Slatina u okolini Bora. Njemu su šume i njive od kojih je živeo oduzete da bi kineska kompanija Ziđin Majning (Serbia Zijing Mining) izgradila rudnik Čukaru Peki. Za važne projekte koji su od javnog interesa država može da odobri da se građanima oduzme imovina uz novčanu nadoknadu. To je eksproprijacija. Koliko imovina Miodraga Živkovića vredi procenila je Poreska uprava, međutim Ziđin je hteo da plati manje. Živković zbog toga pravdu traži na sudu. Kako sad živi bez imanja koje je imao, pogledajte u našem novom dokumentarcu „Oduzeta zemlja“. „Mogu nam o funkcionisanju jedne države govoriti politički analitičari, ekonomisti, sociolozi. Ali nijedan podatak, grafikon ili analiza neće biti verodostojni kao reči jednog Miodraga iz sela Slatina, dok stoji u blatu svoje nekadašnje zemlje. Biti glas obespravljenih – u novinarstvu, nema veće misije. CINS u njoj iznova uspeva‟. Jelena Glušac Novinarka, Al Jazeera Balkans „Šta učiniti i kome se obratiti za pomoć (pravdu) kada da ti država uzme tvoje parče zemlje? U selu Slatina kraj Bora, između dva rudnika (dve vatre) pratimo donkihotovsku borbu protiv kineskih vetrenjača kroz ispovest Miodraga, ogorčenog domaćina, čoveka koji je isteran sa svoje zemlje i zaglavljen u bezizlaznom lavirintu pravosuđa. Već postojeća ekološka katastrofa ugasila je svaku mogućnost bavljenja poljoprivredom pretvarajući domaćine sa sela u socijalne slučajeve‟. Nemanja Vojinović Reditelj, Flašaroši
Od domaćina na selu ostali su socijalni slučajevi
-Oko sedam hetara imovine eksproprisala mi je država u korist kineske kompanije Ziđin. Oduzela mi je država u korist kineske kompanije. Vlada Republike Srbije je proglasila javni interes -kazuje u ispovesti za CINS Miodrag Živković- Vlasnik naše imovine postaje kineska kompanija Ziđin. Znači, oni rade ovde na mojoj njivi a ja gubim prinose. Nisu prihvatili da isplate moju imovinu po cenama koje je propisala poreska uprava. Mi smo očekivali da nam se isplati ta imovina i da s tim novcem kupimo drugu nepokretnost, drugu njivu, drugu čumu. Za tri dana smo proterani sa svoje imovine a više od tri godine ja ne možemo da je naplatimo. Od domaćina na selu ostali su, kaže, socijalni slučajevi.
.
