Idila u unutrašnjosti Srbije ovih dana
Vozovi u Srbiji, u poslednjih deceniju i po, jure i po 30, 40, a na nekim deonicama, koje su revitalizovane, čak i preko neverovatnih 50 kilometara na sat!
Po nekim javno dostupnim podacima iz 2008. i 2009. godine, od 3.808 kilometara pruga, na oko 11 odsto prosečna brzina je u to vreme bila manja od 30 kilometara na sat.
Saobraćajna infrastruktura u Srbiji, bilo da je reč o prugama ili drumovima, uglavnom je zapuštena, u žalosnom stanju, pomalo liči na onaj veći deo građana koji nemaju sreće da muzu državnu kravu ili ovcu. Na značajnom delu saobraćajnih deonica: zakrpa do rupe, zakrpa na zakrpu, rupa do rupe, smenjuju se kako na kojoj, a pruge dobrim delom zarasle u korovsko rastinje, oko pojedinih aktivnih neobezbeđenih pružnih prelaza, u predgrađima ili atarima, ponekad dostiže i po metar i po, pa nikave šanse nema da vozači i pešaci vide dolazi li voz.
Kad se nađete na takvim bogazama, prvo vam, naravno, padne na pamet kako naši velikaši prizivaju investitore i nude im pogodnosti kakvih nigde nema da dođu i kupe ili otvore neku fabriku u tom kraju gde vozovi jedva da idu, a nema puta, i tamo gde ga ima, treba do njega stići izlokanim raspadnutim puteljcima s tragovima asfalta, po kojima je bezbedna vožnja najviše u božjim rukama. Tako je kud god krenete u unutrašnjost, na istok, na zapad Srbije, kroz Banat, Srem…
Posle onolikih priča deceniju i po o autoputevima, rekonstrukciji pruge, koječemu, te gradi se ovo, gradi se ono, u javnosti je stvoren utisak da na sve strane pršti od silna dobra, a kad vas, recimo muka natera da krenete negde dalje od kakvog većeg mesta, biva da se pokaže i da jedva da imate kuda, a, neretko, i da ako nemate neki sopstveno vozilo, nemate ni čim. Nije mala izvesnost da ne možete naći ni prevoz, jer gašene su nerentabilne linije, a njih je ponajviše jer je sirotinjska rabota vazda najskuplja.
Od ove godine mnoge saobraćajnice, a i železničke deonice, očekuje, po najavama nadležnih, ulazak u revolucionarnu revitalizaciju , koja se od 2001. godine zaleće po ko zna koji put, a istini za volju treba reći da je ponešto urađeno, delimično, započeto pa i završeno.
Kad samo ovlaš zađete u arhivu štampe od 2001. godine do ovih dana, izgubite se u brojkama s nizovima nula, obećanjima.
Tako je sredinom 2001. u medijima dominirao izveštaj da će Srbija dobiti ogromna sredstva, što iz direktnih donacija iz Brisela što iz neraspoređenih sredstava, od kojih je za infrastrukturu planirano oko 500 miliona maraka, za energetiku oko 600 miliona maraka, za socijalna davanja 400 miliona maraka. Deo će, pisala je štampa, biti korišćen da se do kraja te godine isplati jednokratna pomoć penzionerima u iznosu od 200 maraka, za budžet i makroekonomske projekte namenjeno je 360 miliona maraka, razvoj preduzeća 260 miliona maraka što će uglavnom biti realizovano kroz kredite za mala i srednja preduzeća, poljoprivredi bi trebalo da pripadne 165 miliona maraka, dok prosveta može da očekuje 200 miliona maraka, a zdravstvo 155 miliona maraka. Gro para je dakle namenjen pokretanju privrede i po oceni Instituta ekonomskih nauka u Beogradu bitni zaokret u rastu proizvodnje moguće je očekivati krajem godine“, najavljivalo se na sva zvona.
Tadašnja ministarka za saobraćaj i telekomunikacije u Vladi Srbije Marija Rašeta-Vukosavljević najavljivala je da će u toku 2001. godine krenuti radovi na prioritetnim saobraćajnim projektima.
-Izvesno je da će početi radovi na popravci puteva od nacionalnog značaja,čija vrednost iznosi 120 miliona dolara, a projekat bi trebalo da bude realizovan do kraja naredne godine. Za revitalizaciju železnice biće izdvojeno 59,2 miliona dolara i taj plan će krenuti odmah i trebalo bi da bude završen takođe do kraja naredne godine. Od sredstava sa Donatorske konferencije ove godine će biti obavljena revitalizacija sigurnosno-bezbednosne i opreme za veze i elektroopremu. Vrednost tog zamašnog posla procenjena je na 19,7 miliona dolara. Među prioritetima je i rekonstrukcija železničkog mosta u Ostružnici u vrednosti od 14,6 miliona dolara a za izgradnju mosta „Sloboda“ u Novom Sadu biće izdvojeno 26,5 miliona dolara. Ovaj posao trebalo bi da bude završen u roku od 15 meseci. Osim toga u planu su i projekti revitalizacije velikih saobraćajnih sistema kao što su ŽTP Beograd i JAT, kao i rekonstrukcija aerodroma u Nišu-objašnjavala je Rašeta-Vukosavljević
U isto vreme ondašnji potpredsednik vlade Miroljub Labus izjavljivao je, beleže mediji, da se sa EBRD pregovara o šest projekata na rekonstrukciji puteva u dužini od 489 kilometara, a da su u prvoj polovini 2001, potpisana dva ugovora vredna 66 miliona evra za hitnu sanaciju saobraćajnica u Srbiji i 85 miliona za obnovu železnice.
Zatim je 17. jula 2002, naslovne strane dobila informacija da je Evropska investiciona banka SR Jugoslaviji odobrila dva nova zajma u vrednosti od 115 miliona evra, od čega će, kako se navodilo, 95 miliona biti iskorišćeno za rekonstrukciju 374 kilometra puteva u Srbiji, uglavnom na Koridoru 10, a 20 miliona za finansiranje investicija u malim i srednjim preduzećima i lokalnih infrastrukturnih projekata.
U vreme štrajka železničara 2002. godine, ministarka Rašeta Vukosavljević je govorila da „nisu tačne tvrdnje sindikalnih lidera da vlada i rukovodstvo ŽTP-a nemaju plan za kompletnu rekonstrukciju ove kompanije“.
-Naš plan je da utvrđenom strategijom u roku od dve godine firmu koja je sada mrtva oživimo. Trenutno se radi program intermodalnog saobraćaja, čiji je cilj da se što više robe prevozi vodom i železnicom. Trenutni prevoz robe železnicom je pao na najniže moguće grane, a poznato je da ovaj posao donosi najviše novca. S programom i planom ulaganja u infrastrukturu železnice koji je počeo da se realizuje prekjučerašnjim kreditom Evropske investicione banke od 170 miliona evra, zatim novcem EBRD-a od 10 miliona evra, s novim Zakonom o železnici koji je ušao u skupštinsku proceduru, kao i s novim preduzećem koje će se zvati Železnica Srbije, a koje će biti formirano 1. oktobra, oživećemo ovaj sektor saobraćaja koji je najviše stradao u proteklih deset godina. Tenderi za popravku 30 lokomotiva u ovoj godini i 30 lokomotiva u sledećoj su već u toku –rekla je Rašeta-Vukosavljević.
Ministarstvo finasija je 14. marta 2005. objavilo na svom sajtu vest da se za železnicu u toku te godine planira 100 miliona evra kredita.
Prilikom obilaska beogradskog železničkog čvora „Prokop“, tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić je obznanio ideju da se krediti koji su do tada išli za puteve preusmere na železnicu. Dinkić je tada izneo procenu da je ulaganje u železnicu neophodno jer joj nedostaje 2.000 teretnih vagona i 50 lokomotiva jer se prugama realizuje rastući izvoz privrede Srbije koja je ponovo pokrenuta, a najavio je i da će iz budžeta Srbije biti izdvojeno milion evra za završetak pruge u Smederevu, a da bi se spojila čeličanu „Ju-Es stil“ Srbija, sa lukom. Dinkić je tada obećao pomoć Vlade „Železnicama Srbije“ od 8,5 milijardi dinara. Prema informacijama iz tih vremena, dostupnim u medijima, 8. decembra 2006. Železnice Srbije” su sa Evropskom investicionom bankom potpisale ugovor vredan 80 miliona evra, kako je izjavio tadašnji direktor ŽS Milanko Šarančić, za realizaciju projekta „Obnova železnice II“, za rekonstrukciju, modernizaciju i izgradnju 93 kilometra pruga na međunarodnom Koridoru 10 kroz našu zemlju.
Tada je najavljeno da će iz istog kredita, železnice obnoviti 60 kilometara pruge između Ćele kule i Staničenja, na magistrali Niš-Dimitrovgrad, 13,3 kilometra deonice Gilje-Ćuprija-Paraćin, na pruzi Beograd – Niš i modernizaciju deonice Batajnica-Golubinci, duge 14,4 kilometra.
Takođe je saopšteno da je prvi zajam Evropske investicione banke od 85 miliona evra već uspešno realizovan i iskorišćen za Projekat obnove železnice I .
– Treba podsetiti da Projekat obnove železnice II, pored Evropske investicione banke, sa 60 miliona evra finansira i Evropska banka za obnovu i razvoj. Ova sredstva biće upotrebljena za modernizaciju teretnog voznog parka, što će nam omogućiti do kraja 2007. godine značajno poboljšanje kvaliteta naše prevozne usluge i povećanje obima prevoza, a time ćemo doprineti i celokupnom radu i razvoju domaće privrede. „Železnice Srbije“ imaju nešto manje od 21.000 zaposlenih – izjavio je Šarančić tim povodom za list „Glas javnosti“.
U intervjuu za nacionalnu reviju „Srbija“ bivši direktor ŽS Šarančić je izjavio da su zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj od 57 miliona evra, srpske železnice prvi put nakon četvrt veka kupile nove vagone i do kraja godine stići će svih 770 ugovorenih teretnih kola.
– Srpske železnice izmirile su i oko 136 miliona evra obaveza prema inostranim kreditorima, iz sopstvenih prihoda vratile 168 miliona evra nasleđenih kreditnih obaveza iz prethodnog perioda, redovno svojim sredstvima izmirujući i sve druge međunarodne obaveze. Pored toga, srpske železnice platile su oko 20 miliona evra duga prema dobavljačima iz 2003. godine, a obaveze iz prethodne četiri godine redovno su ispunjavane. Od međunarodne železničke banke „Eurofime” dobili smo kredit od 60 miliona švajcarskih franaka za rečenu modernizaciju voznih sredstava i u toku je tenderska procedura U 2008. godini započeli smo kompletnu modernizaciju železničkog saobraćaja u Srbiji, jer smo obezbedili skoro 120 miliona evra. Od tih sredstava, nabavićemo po deset manevarskih lokomotiva i dizel-motornih kola, popraviti 10 elektro lokomotiva, modernizovati 20 spavaćih i kušet kola i kupiti tri nove višesistemske lokomotive. Modernizovaćemo, takođe, 93 kilometra pruge na Koridoru 10, kao i železničku stanicu Dimitrovgrad –rekao je Šarančić
U toku 2007. je otvoreno stajalište dužine 400 metara na stanici u centru Barajeva, u koje je, prema iznetim podacima, uloženo oko 245 000 evra, a nakon otvaranja stajališta vozovi će da dostižu brzinu od 50 kilometara na sat.
Zatim je u toku 2009. saopšteno da je Međunarodna železnička banka Eurofima odobrila Železnicama Srbije 43 miliona švajcarskih franaka za nabavku novih dizel- motornih vozova, tako da bi krajem 2010. godine, a odnosno najkasnije sredinom 2011. godine srpskim prugama trebalo da saobraća 10 novih dizel-motornih vozova.
Mediji su 8. maja 2009. javili da su “Železnice Srbije” i Evropska banka za obnovu i razvoj potpisali kreditni aranžman vredan sto miliona evra, za koji je garant država, a tadašnji direktor Milovan Marković je izjavio da su sredstva namenjena za nabavku 30-ak novih elektromotornih garnitura za regionalni prevoz putnika, a čitav projekat bude završen do juna 2013. godine. Tom prilikom je rekapitulirano da je „za deset godina do tada, to bio treći kreditni aranžman ŽS sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Prvi ugovor, vredan 57 miliona evra, potpisan je 2001. godine u sklopu Projekta obnove železnice I, i u celini je realizovan. Sredstva su iskorišćena za realizaciju plana restrukturiranja, rekonstrukciju i modernizaciju lokomotiva, nabavku mehanizacije za održavanje koloseka, kao i nabavku rezervnih delova. Drugi ugovor o zajmu od 60 miliona evra, iz 2006. godine, još uvek se, rečeno je tada realizovao, a između ostalog podrazumeva i nabavku oko 800 teretnih kola“. Pojedini mediji su ukazali je da je „ŽS u tom trenutku raspolagao sa 38 elektromotornih vozova, od kojih su 32 stara između dve i tri decenije,a da je godišnje u proseku ispravno za saobraćaj svega 11 vozova“…
Bilo je, od tada, od strane narednih ministara i direktora, još mnogo najava obnove, kredita, ugovora i, uprkos tromosti, svemu ostalom, optimistima ostaje nada da će barem deo svega ipak biti realizovan i brzi vozovi ponovo, kao do sredine devedesetih, kloparati i do sedamdesetak kilometara na sat, prosečno. Jednom, koliko god da košta... Do tada, na zaraslim krivim drumovima i kolosecima, ovce mogu mirno da pasu.
