Samo neka je red. Nije da nismo navikli na redove i ponekad možda priželjkujemo da, preko ramena, inkognito proćaskamo s prijatnim neznancima o koječemu dok nešto čekamo, a najmanje je neočekivana navala za pozorišnu kartu od stotinak dinara.
Patent Jugoslovenskog dramskog pozorišta- subveniconisane karte od svega stotinu do dvesta dinara, kao mamac za vraćanje građana u poluprazne pozorišne dvorane, bio je u startu osuđen na uspeh, a redovi su toliki da sada već prodaju ko zna koju izvedbu svake predstave sa repertoara za 2015. pa bi mogli uvesti tri smene!
Nije da ne volimo pozorište, nego nam je, rekao je to lepo Rade Drainac, „glad beskrajna a ruke večno prazne“.
