POHOD „ZELENIH“ NA OZELENJAVANJE VOJVOĐANSKIH SELA: ZA VOJVODINU BEZ DIVLJIH DEPONIJA
Autor: Dnevnik
„Zeleni“ su rešili da o(zim)zelenimo ogoljene predele Srbije gde god ih ima, uzduž i popreko, pa je i vaše čarobno novogodišnje drvce, jelkica ili borić, (naravno s busenom) pozvano da ga ove zime kao trajni zeleni ukras nadičite na kakvom šoru, uz neki kućerak u Sremu.
U tek pristigloj 2016. godini, premijerni pohod ekologa počinje akcijom „O(zim)zelenimo Buđanovce“,kaže za Dnevnik lider „Zelenih“ Dejan Bulatović, predsednik Zelene ekološke partije, najavljujući da će u toku ove godine oko deset hiljada sadnica koje dobijaju iz Evropske unije biti zasađeno na području Vojvodine, u nekoliko mesta.
– Imamo jasan cilj, a to je da nam Vojvodina bude zelenija i mnogo čistija. U planu nam je da i sremskom selu Buđanovci koje je u oskudici sa zelenilom, pre svega po pitanju drvoreda, obezbedimo najmanje 500 sadnica. Do tada, svi građani su pozvani da za Buđanovce namene svoje novogodišnje jelkice i boriće s busenom, nakon što isprate i poslednji dašak stare godine.
U nizu ekoloških akcija na području Južnog Banata, koje Zelena ekološka partija planira, najveći broj će se odnositi na Pančevo i pančevačka sela, zbog velikog broja divljih deponija i drugih ekoloških problema.Kad je o Vojvodini reč, „Zeleni“, kako ističe Dejan Bulatović, akcenat stavljaju i na onaj deo ekološke priče vezan za industrije koje ne poštuju Zakon o zaštiti životne sredine.
-Mi znamo da je problem uvek socijalno pitanje, zapošljavnje građana, ali to ne sme biti nauštrb i na štetu zaštite životne sredine. Ugrožavanje vode, vazduha, zemlje, a time i hrane je i direktno ugrožavanje samog čoveka, njegovog zdravlja, jer dolazi do ekspanzije neizlečivih bolesti koje su takoreći nusprodukt velikih zagađenja. Sve to na kraju dovodi do situacije ugroženosti stanovništva. O tome zaista treba voditi računa-ukazuje Bulatović.
Buđanovci su, napominje Bulatović, ne tako davno bili veoma napredno selo i „Zeleni“ žele da ga povuku iz tavorenja.
Setite se, Buđanovci su ono selo na čijim je njivama 1999. naša PVO učinila opipljivim čuveni američki „nevidljivi“ F-117A dok nas je NATO bombardovao. E, kad je „nevidljivi“ otišao u legendu, Buđanovci su nastavili da glibe u zaboravu sa svojim zapuštenim sokacima, na kojima leti kad upekne zvezda, ni vrapci lako ne nalaze hlad, a ni zimi zaklon kad vetrovi i vejavica zamotaju nepreglednu ravnicu.
Prioritetno pitanje danas u Srbiji je budućnost sela, pomoć unapređenju uspešnih da odole nepovoljnim prilikama i oživljavanje onih koja tavore. Što pre to shvatimo, biće bolje za sve.
– Ulažemo ogromnu energiju da bi podstakli razvoj sela, to je suština, i želimo to da prenesemo ne samo u Buđanovce, već i u sva ona sela koja su, nažalost, u zapećku. Setite se kakva su nekad bila sela u Vojvodini, kao iz bajke. Nama se sela sada gase i to je katastrofa- upozorava Bulatović.
U dosadašnjim ekološkim akcijama preduzetim u Subotici, Šidu, Sremskoj Mitrovici, u Inđiji, Staroj Pazovi i Kuli, Zelena ekološka pratija –Zeleni obezbedila je Vojvodini preko deset hiljada sadnica koje su sada dvogodišnje drveće, ne samo prelepi drvoredi i zasadi u samim mestima, već i pored regionalnih puteva u smislu vetrozaštite.
Koliko su važni takvi zasadi opominje nas snežna katastrofa sa smetovima kod Feketića, pretprošle zime, koja se, ukazuje Bulatović, dogodila u onolikom obimu i zbog toga što nismo imali vetrozaštitni pojas od drveća oko tog dela regionalnog puta.
U Subotici je u organizaciji „Zelenih“ detaljno čišćeno Palićko jezero i Ludaško jezero, a u Šidu obala jezera Sot, reka Studve i Bosuta, kao i veštačkog jezera Bruje u Erdeviku. Reka Bosut je zahvaljujući velikoj akciji poribljavanja, ponovo bogata šaranom, linjakom i drugim vrstama ribe. Ekološke akcije oko obala reka i oko šuma provedene su u Čačku, Negotinu i drugim mestima, a najopsežnija akcija bila je čišćenje jezera Gazivode i čitavog vodnog kompleksa u Novom Pazaru.
– U Srbiji se ne poštuje ili se malo poštuje Zakon o zaštiti životne sredine. Ugrožene su nam i njive po pitanju upotrebe pesticida, pogotovo u Vojvodini, iako je zakon potpuno jasan i decidan po pitanju pesticida-navodi Dejan Bulatović.
Po našim divnim gradovima i selima, kako izveštavaju ekolozi s terena, vidljivo je gotovo na svakom koraku neodgovorno ponašanje ljudi prema prirodi. Veliki problem su divlje deponije, smetlišta na obodima naselja, na obroncima šuma, kanalima, obalama reka.
Nije nužno da budete ekolog da biste zapazili najuočljivije načine atakovanja na životnu sredinu.
Na terenu i u Vojvodini možete neretko videti, recimo, gust dim iz fabričkih odžaka, nabacano smeće,ponekad i pored puteva, čak i bačenu uginulu stoku, što je drastičan vid neodgovornog odnosa građana prema životnoj sredini.
-Zastupljeni su kod nas ekološki projekti ali kao da se nekako završavaju gradnjom etnokuća s adekvatnim pratećim sadržajima- napominje Bulatović- Suština ekoloških projekata trebalo bi da je čisto selo, uređeno, obilato zeleno, kako unutrašnjost mesta tako i njegova okolina i da se primene dugoročna rešenja.
Bulatović smatra da je i kroz ekološki aspekt, kad se prođe kroz unutrašnjost, očigledan neravnomeran razvoj Srbije, te zaključuje da će se veličina tog jaza jasnije videti nakon što bude otvoreno poglavlje 27 pregovora sa Evropskom unijom, a pre svega u poređenju sa evropskim standardima.
„Zeleni“ iskreno podržavaju to što se široko ulaže u Beograd i druge gradove. Ali, otužno im je, uostalom kao i svim dobronamernim ljudima, kad se pokaže kao notorna činjenica da se u velikim centrima, čak i za neke sporedne projekte, pa i organizovanje određenih gradskih proslava, potroši maltene više nego što se u ko zna koliko dugom periodu uloži u rešavanje osnovnih infrastrukturnih pitanja negde u unutrašnjosti.
– Zbog toga što samo mislimo o Beogradu, ili često o velikim gradovima, zapostavljajući sela, zapostavili smo sve ono što je možda suštinski važno, što je realno krvotok zemlje. Danas je to zakrčeno i zbog toga Srbija pati-kaže Dejan Bulatović.
Dok se u Srbiji ljudi iz ruralnih sredina preseljavaju u gradove, u Evropi je sve prisutniji trend da stanovnici velikih gradova, beže u sela, često udaljena i do dvesta kilometara, jer su lepa, uređena, infrastukturno opremljena, bogata sadržajima, i naravno, dobro su povezana mrežom kvalitetnih puteva i železnicom s velikim mestima i administrativnim centrima. Kao primer takvog trenda naš sagovornik pominje evropsku metropolu Pariz, glavni grad Francuske.
–Možemo i mi ovde to da uradimo ako mislimo malo i na ljude koji žive u selima -veruje je Bulatović- U stvari, ako mislimo na dobrobit svih, celog društva i zacrtamo istinski imperativ ravnomernog razvoja, a pretpostavka tome je izgradnja kvalitetne, dobro uvezane infrastrukture svuda u zemlji.
Tužno je da građani napuštaju svoja mesta zbog nepostojanja puteva, trotoara, struje, vodovoda, kanalizacije, prevoza, odsustva mogućnosti zarade bilo kakvim radom i da se, praktično zbog obezbeđenja najelementarnih životnih uslova, sele u gradove koji enormno rastu i uvis i u širinu, bez za to realnog ekonomskog i ikakvog drugog smisla.
Deo problema zaštite životne sredine u Srbiji je i to što je veoma slabo pokrivena fabrikama za preradu otpada. U Hrvatskoj, po informacijama sa kojima raspolažu „Zeleni“, reciklažne centre, imaju i pojedine opštine sa oko 20 000 stanovnika.
-Mi smatramo da bi u Srbiji svaka opština trebalo da ima svoj reciklažni centar. Ali, fabrike za preradu otpada moraju se praviti po zakonima, uz strogo poštovanje svih standarda u toj oblasti da ne bi napravili dva zla od jednog-upozorava Dejan Bulatović- Problem ugroženosti životne sredine detektuje čitav svet, a kolika je briga pokazala je konferencija posvećena tom pitanju, održana u Parizu, koja je okupila svetske lidere.
Izvor: Dnevnik
