HEROJI NAŠEG VREMENA

Lični stav: ADVOKAT dr DRAGAN PAŠIĆ

Bilo je neophodno da ljudi koji nisu bili političari, odnosno kojima politika nije bila profesija, pobede ljude kojima je politika jedino zanimanje i služi im isključivo radi ostvarivanja lukrativnih ciljeva.

Skupština Crne Gore usvojila je kontroverzni Zakon o slobodi veroispovesti posle čijeg usvajanja je usledio niz protesta pravoslavnih vernika i građana širom zemlje. Nezadovoljstvo iskazano na tim protestima je dugo tinjalo u narodu, jer je vlast u poslednjih 30 godina, a i duže (od 1945. godine) pokazala samo da je umešna u tehnologiji vladanja, a da je u svemu drugom protiv svog naroda.

Nedavno održani parlamentarni izbori u Crnoj Gori dali su nam odgovor na pitanje da li ima heroja i u našem vremenu ili oni svi pripadaju isključivo prošlosti? Zdravko Krivokapić, Aleksa Bečić, Dritan Abazović, Miodrag Lekić i mnogi drugi političari koji su predvodili opozociju, kao i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop budimljansko-nikšićki Joanikije, zajedno sa sveštenstvom i monaštvom Srpske Pravoslavne Crkve u Crnoj Gori, koji su predvodili litije, kao i svi građani koji su glasali protiv aktuelne vlasti u Crnoj Gori su heroji našeg vremena. Bilo je neophodno da ovi ljudi koji nisu bili političari, odnosno kojima politika nije bila profesija, pobede ljude kojima je politika jedino zanimanje i služi im isključivo radi ostvarivanja lukrativnih ciljeva.

 Foto: Medija Centar

Ovi i mnogi drugi javnosti nepoznati heroji hrabro su se suočili sa esencijalnim i ontološkim pitanjima postavljenim u neprolaznoj literarnoj vrednosti, romanu “Derviš i smrt” Meše Selimovića: „Je li vlast od Boga? Ako nije, odakle joj pravo da nam sudi? Ako jest, kako može da pogriješi?“ Oni su pokazali da je njihova duša ispunjena hrabrošću, milosrđem i pravdom.

Građane Crne Gore, koji su glasali protiv totalitarnog režima, bez obzira da li i kojoj veroispovesti pripadaju, da li su vernici, agnostici ili ateisti, ujedinila je borba za slobodu – temeljna ljudska vrednost, bez koje nema ni pravde a ni drugih vrednosti. Oni su pokazali da su slobodni i hrabri i da se ne plaše policijske torture, brutalnih hapšenja i svih drugih oblika nasilja i pritisaka najviših nosilaca vlasti pod dirigentskom palicom predsednika Republike Mila Đukanovića.

Mi smo doskoro videli samo ljude koji su na velikim položajima (vođe pozicionih i opozicionih stranaka, nosioce svih grana vlasti, poslenike najviših društvenih, državnih i naučnih zvanja i druge; u Srbiji su još uvek vidljivi samo takvi ljudi), no retko ili nikad nismo videli ljude, koji su i bez položaja veliki. Događaji pre i za vreme izbora u Crnoj Gori osvetlili su nam i bez položaja velike ljude. A, takvi su pored navedenih vođa protesta i opozicije i policajci Boris Janković, Ilija Zeković, Vuk Vuković i mnogi drugi koji su skinuli uniformu, jer nisu želeli da učestvuje u akciji policije protiv građana. Radnici Gradske čistoće i Komunalne policije, na čelu sa svojim šefovima, na poziv pljevaljske policije da uklone gigantski mural — trobojku sa košarkaškog igrališta, rekli su da neće to da učine i odbili su naređenje, pokazali su da su i bez položaja veliki. Žene, prema kojima je crnogorska policija upotrebila prekomernu upotrebu sile i hemijska sredstva i koja je izgubila svaku meru u akcijama protiv građana Crne Gore, koji su na krajnje demokratski i legitiman način iskazali bunt zbog režimske tiranije i de facto uzurpacije Ustava i same države, heroine su našeg vremena. I ne samo ovi, već nebrojeni a ipak zabeleženi primeri su dokaz da je narod u Crnoj Gori, sam bez ičije pomoći izdejstvovao pobedu protiv vladajuće klase, koja je vladala samo u interesu pojedinaca i interesnih grupa, a ne na opšte dobro. Sada, posle poznatih rezultata, javljaju su i oni koji nisu zaslužni za uspeh pobednika.

Iako je zvanični Beograd bio navodno uzdržan od ishoda crnogorskih izbora, on je i te kako davao podršku vladajućoj partiji u Crnoj Gori i njenom predsedniku. Istina, pre izbora. Posle izbora režim u Beogradu daje podršku novim političkim snagama! Kakva nedoslednost! „Demokratska partija socijalista (DPS) pokazala je da se od nje može učiti. Veliki Bizmark je rekao da ako hoćete da se bavite politikom samo razlikujte mogućeg od nemogućeg“, rekao je Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Republike Srbije na sedmom kongresu ove partije. I zaista vidi se da Srpska napredna stranka, kao vladajuća partija u Srbiji marljivo uči od DPS. Ono što je kazano to je i sprovedeno u delo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posle saznanja da je opozicija pobedila na izborima u Crnoj Gori, stavljajući sebe u prvi plan, što mu je svojstveno, govorio kako je javno pomogao stvaranju srpskog identiteta u Crnoj Gori, izdvajanjem finansijskih sredstava za izgradnju škola i kulturnih centara. Na ovaj način Aleksandar Vučić i njegovi saradnici pokazali su da su konzistentni samo u načinu vladanja i ni u čemu drugom.

Podržavajući prethodni režim u Crnoj Gori oni su u stvari opravdali svoju autokratiju, a onda kad je postalo izvesno da će se formirati nova vlast, predsednik Vučić je i taj uspeh na izborima pripisao sebi! Neverovatno! On je i u ovoj političkoj situaciji pokazao da politički i život uopšte drži za jednu veliku menjačnicu, u kojoj se sve taksira prema jednoj (njegovoj) meri i kao taksirano uslovno rečeno prodaje ili kupuje.

I u političkoj menjačnici Mila Đukanovića sve što je postojalo, pokazalo se na ovim izborima, prestalo je da postoji, jer vrednosti kao što su sloboda, čast, poštenje, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala ne daju se izmeriti i ne mogu se isplatiti. Najbolje o tome govori primer mladog političara game changera (menjača igre) Dritana Abazovića, prvog čoveka građanskog pokreta Ujedinjena reformska akcija (URA) i nosioca izborne liste  „Crno na bijelo“. Ova „bitanga“, kako ga je svojevremeno nazvao Đukanović prilikom prepirke u Parlamentu Crne Gore, uvek je propagirao ideju multikulturalnosti koje se nije odrekao ni u kampanji. Dritan predstavlja i sinonim za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Narod je to znao da prepozna.

Bez obzira što opoziciju čine različite provenijencije, ona je koherentna u proklamovanim principima kao što su ponos, savest, dostojanstvo, humanost, bratstvo, moral, pravda. Sve je to doskorašnja pozicija dovela u sumnju, do skorog uništenja. Dakle, sve ove i druge ideje koje su bile osnov društvenog života pokolebane su i omalovažene od strane sad već bivše vlasti u Crnoj Gori. U tome, u oživljavanju kod naroda nabrojanih sistema vrednosti, ogleda se uspeh opozicije. To je formula njihove pobede.

Nova vlast neće lako voditi Crnu Goru, jer će DPS i u opoziciji biti stranka sa najvećim iskustvom i najvećim brojem ljudi u svim državnim institucijama. Dani poraza teže se zaboravljaju nego dani pobede. Otuda obaveza nove vlasti da pokažu u celom mandatu da može drugačije da se vlada, što će biti lekovito ne samo za Crnu Goru, nego i za Srbiju, ceo region i Evropu.

Nova vlast (koja treba da se formira) jasno šalje poruku da su sve druge vrednosti ništavne u odnosu na život kao najveće vrednosti i sve ono što čini čoveka i građanina (sloboda, čast, dostojanstvo, pravda).

Buduća vlast nam daje nadu da politički život može biti kvalifikovan dobrim, a ne kao do sada, samo ili uglavnom lošim konotacijama.

U Beogradu, Advokat dr Dragan Pašić

05.09.2020. godine

Prijatelji sajta