IZ MEDIJSKE ARHIVE: KULTNI INTERVJU PROFESORA NEDELJKA JOVANČEVIĆA
Autor: Dnevnik, 11.7.2010.
Foto: Dnevnik
Preuzeto sa sajta Transparentnost Srbija
U Srbiji gotovo da ne prođe mesec a da se ne otkrije neka nova velika korupcionaška afera: samo za proteklih desetak dana javnost je obaveštena o mutnim radnjama u beogradskom Institutu za onkologiju i petljanju s kreditima Fonda za razvoj Srbije. (juli 2010. napomena)
Uz napomenu da je istorija prebogata primerima kriminaliteta „belog okovratnika“, profesor krivičnog prava Nedeljko Jovančević ukazuje da je korupcija „krpelj na zdravom telu“ . Pri tome navodi da su kriminolozi odavno ustanovili uticaj kriminaliteta na eroziju morala, na remećenje skale društvenih vrednosti, stvaranje modela „koruptivnog ponašanja”, pa čak i na povećanu smrtnost ljudi…
– Kriminalitet „belog okovratnika“ je eskalirao u državama koje prolaze tranziciju. Promena ekonomskog uređenja i uvođenje tržišnog modela poslovanja dovela je do brojnih malverzacija i zloupotreba ovlašćenja, a sve sa samo jednim motivom: lična korist – navodi profesor Jovančević u razgovoru za naš list.
Jovančević: Kod nas se sada mogu čak i na ulici čuti komentari da smo se vratili u period takozvane prvobitne akumulacije kapitala
Zašto je tranzicija toliko podložna korupciji?
– Mi smo ranije imali sasvim drugi sistem ekonomskog i političkog uređenja, postojala je disciplina u oblasti privrede i javnih službi. Ali kad se taj model raspao došlo se u jedno, rekao bih, haotično stanje, koje nije daleko od onog s početka 18. veka. Kod nas se sada mogu čak i na ulici čuti komentari da smo se vratili u period takozvane prvobitne akumulacije kapitala. To poređenje nije daleko od istine, ali time se zapravo samo pokriva bezakonje, bezvlašće, korupcija… Imam utisak da je naše društvo period tranzicije i privatizacije uhvatio nepripremljeno. U privatizaciju se trebalo ući osmišljeno, s pravičnim zakonskim modelom, i sprovesti je efikasno i u kratkom roku. Jer što je god duže trajala privatizacija, to je bila veća mogućnost razvlačenja te imovine na razne načine, nizom zloupotreba, špekulacija, enormnim bogaćenjem pojedinaca, a osiromašenjem čitavih slojeva stanovništva
Postavlja se i pitanje kako se došlo do toga da je neko u tom procesu privatizacije mogao da stekne ogromnu imovinu?
– Jasno je da je privatizacija sprovođena nepravilno i nepravično jer je tadašnja društvena imovina koja je bila ustavna kategorija i u kojoj su svi ljudi imali neki udeo i garantovani interes, data u bescenje ili prodata pod veoma čudnim okolnostima. Prema tome, bilo bi dobro da se to pokuša dovesti u neki red koji bi imao predznak pravičnosti i odgovornosti. Građani jasno pokazuju da su željni pravde mada se nekako uvek potvrdi ono što je kazao čuveni nemački pravnik Jering: „Nema veće nepravde od zakasnele pravde“.
Koliko korupcija može da se raširi u nekom društvu?
– Pomenuću da je početkom 18. veka u Francuskoj korupcija bila strašno zahvatila sve slojeve, staleže i segmente društva. Tu se misli na svaku vrstu zloupotrebe: od trgovine interesima, uticaja, protežiranja na raznim položajima, omogućavanje nekog položaja ili statusa kod nabavki ili prodaja, do toga da se kupuju diplome po školama i univerzitetima. Bio je osnovan čak i specijalni sud, ali za 25 godina njegovog rada nisu postignuti nikakvi rezultati – iako su izricane rigorozne kazne zbog primanja i davanja mita i zloupotreba službenih ovlašćenja. Na kraju je skupština donela poseban akt o generalnoj amnestiji svih građana u Francuskoj kad je reč o krivičnim delima iz oblasti korupcije.
Zbog jake ukorenjenosti i razmera tog zla došli su do zaključka da, kada bi pred sud izveli sve koji su korupcijom bili obuhvaćeni, praktično ne bi imao ko da rukovodi državom. Ogroman broj građana bi se našao u zatvorima i bio bi paralisan rad države. Tako su podvukli crtu do dana amnestije, s tim da se od tada najstrože sankcioniše svaki slučaj. Time je građanima pružena šansa da izađu iz kriminalnog vrtloga. To nije bio poraz države pred delima korupcije, već naprotiv, promišljen potez koji je dao rezultate.
Da li je Srbija danas blizu te Francuske iz 18. veka?
– Nemam potrebne podatke, niti znam da postoje neka istraživanja u tom pravcu. Ali mislim da je manje-više svakom našem građaninu vidljivo da nešto nije u redu, da je korupcija zahvatila sve slojeve društva i da se čak može reći da je u pitanju masovna pojava. Situacija je takva da bi država trebalo da razmisli da osnuje neko telo koje bi moglo da utvrdi do kog je stepena korupcija zahvatila društvo i da se onda iznađe najefikasniji model da se to reši.
U našem krivičnom zakonodavstvu postoji dobra osnova za borbu protiv svih oblika kriminala, pa i onih s elementima korupcije, a ubeđen sam da u društvu postoji i zdravo jezgro koje je sposobno da se obračuna s tim problemom – samo je pitanje modela i strategije.
