PREKO NOVOG SADA I SUBOTICE DO BEOGRADA?
Advokatska komora Vojvodine (AKV) odložila je odlučivanje o zahtevu bivše ministarke pravde Snežana Malović za upis u Imenik advokata i zatražili su od subotičkog ogranka dopunu obrazloženja negativne odluke-savetodavnog mišljenja da bi zahtev trebalo odbaci.
Na sednici Upravnog odbora koja je održana u petak 27.februara, ocenjeno je da odluka Ogranka AKV u Subotici nije dovoljno obrazložena i da se zbog toga ne može odlučiti o zahtevu.
Ukoliko bude upisana u Imenik advokata AKV Malovićeva će imati mogućnost da traži „preseljenje“ u Imenik Advokatske komore Beograda, što se obavlja po automatizmu uz polaganje advokatske zakletve i u toj komori.
Upravnom odboru Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu, zahtev Snežane Malović prosledio je Ogranak AKV u Subotici kome je i podnet, a subotički advokati su ga odbacili većinom glasova.
Odluka ogranka je savetodavnog karaktera, a konačnu odluku donosi Upravni odboru AKV.
Snežana Malović je krajem januara položila advokatski ispit u Advokatskoj komori Vojvodine u Novom Sadu, a zahtev za upis u Imenik advokata podnela je Ogranku AKV u Subotici sa obrazloženjem da želi da otvori advokatsku kancelariju u tom gradu, jer se u Beogradu ne oseća sigurno. Na sastanku više od 50 subotičkih advokata koji je održan u sredu 25. februara, u prisustvu Malovićeve, protiv upisa glasali su svi osim sedmoro, od kojih su troje bili uzdržani-javila je ranije Radio televizija Srbije.
Snežana Malović je od 2001. godine obavljala više funkcija u Ministarstvu pravde, a u Vladi Mirka Cvetkovića od 2008. do 2012. godine bila ministarka pravde i član prvog saziva Visokog saveta sudstva koji je u decembru 2009. godine proveo opšti izbor sudija, kada nije reizabrano 837 dotadašnjih sudija, koje su posle odluke Ustavnog suda Srbije o poništenju odluke o neizboru, naknadno reizabrane krajem 2012. godine.
U oktobru 2014, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević i petoro sudija VKS-a, podneli su Specijalnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv Malovićeve i ostalih članova prvog saziva VSS-a, zbog neuspele reforme pravosuđa 2009. godine, sumnjičeći ih za krivično delo zloupotreba službenog položaja i štetu budžetu države povrede prava 837 sudija koje tada nisu reizabrane.
