Novinar Milovan Brkić, glavni i odgovorni urednik magazina Tabloid, pritvoren je 8. maja posle izgovorenih banalnih i teških reči u vezi sa aktuelnim prilikama u Srbiji, vlastima i fantazmagoričnoj opoziciji, koje je Tužilaštvo okvalifikovalo kao krivično delo „pozivanja na nasilno rušenje ustavnog uređenja“, a beogradski Viši sud mu je 11. jula presudio 14 meseci zatvora, i produžio pritvor „tako da može trajati do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi“.
Tokom juna meseca, i nakon što mu je izrečena prvostepena presuda, Brkić je objavio da „zbog zlonamernih i neosnovanih optužbi, osude za krivično delo koje nije počinio i zbog pritvora, stupa u štrajk glađu i žeđu -do smrti“, a krajem jula je, posle apela advokata, prebačen iz ćelije u zatvorsku bolnicu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja.
Okrivljeni novinar i njegovi advokati Vladimir Gajić, Stevan Damjanović i Ivan Ninić energično odbacuju optužbe i tvrde da je reč o „političkom progonu za ‘verbalni delikt’ nepostojeće delo“, te da je procesom protiv Brkića „kriminalizovana sloboda govora“. Advokati navode da se ‘8. maja Brkić nije obraćao bilo kakvom skupu ljudi, već da je tokom šetnje na skupu Srbija protiv nasilja’, u neformalnom odgovoru na pitanje jednog usputnog prolaznika, shodno pravu građana na slobodu misli i izražavanja, izneo svoje lično mišljenje, oštru kritiku o tom protestu, stanju u društvu, vlasti i opoziciji, a da je i opsovao revoltiran stalnim napadima režima, ali da nije počinio nijedno krivično delo“.
Advokati stalno upozoravaju da je zdravstveno stanje Brkića dramatično loše te da mu je usled štrajka glađu i žeđu i nimalo bezazlenih zdravstvenih tegoba, ugrožen život, i apeluju da mu se pritvor barem zameni blažom merom.
Odbijen je zahtev branilaca da se novinaru omogući odbrana sa slobode u daljem postupku, a tek predstoji apelaciono suđenje povodom prvostepene presude.
Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio rešenje beogradskog Višeg suda o produženju pritvora Brkiću, nalazeći, kako je naveo, da su žalbe odbrane „neosnovane“.
Svoju odluku, Apelacija obrazlaže: „Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je mera pritvora, iako najteža, jedina adekvatna mera za nesmetano vođenje ovog krivičnog postupka, pri čemu je prvostepeni sud vodio računa o tome da se ne primenjuje teža mera, ako se ista svrha može postići blažom merom, ali je pravilno našao da je u konkretnom slučaju stepen opasnosti da će okrivljeni, boravkom na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo takav da se može sprečiti jedino merom pritvora, a ne i nekom drugom, blažom merom“.
„Naime, ranija osuđivanost okrivljenog, iz čega proizlazi sklonost ka vršenju krivičnih dela, u međusobnoj vezi sa ostalim navedenim okolnostima upravo ukazuje da opasnost od ponavljanja krivičnog dela u kratkom vremenskom periodu od strane okrivljenog i dalje postoji, dok iz spisa predmeta ne proizlaze neke druge okolnosti koje ukazuju na prestanak razloga na osnovu kojih je pritvor prema okrivljenom određen i produžavan“.
Više javno tužilaštvo u Beogradu navodi u svom optužnom aktu da postoji „opravdana sumnja“ da je Milovan Brkić tokom održavanja protesta „Srbija protiv nasilja“, 8. maja ove godine, „ u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja Republike Srbije, pozvao da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi i njihovi predstavnici, odnosno Narodna skupština i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić“. „Milovan B. je na obraćanje NN učesnika skupa rečima: ‘Evo čuli smo sad, kakav je vaš komentar gospodine Brkiću’, pored ostalog rekao: “Nikad nisam bio tužniji. Dolazio sam na svaki protest. Lomio sam, posvetio sam život, svake nedelje. Vučić opisuje kako sam ja reketaš, kako širim lažne vesti, kako pokušavam da ga ubijem. Danas sam tužan. Srpska opozicija je pokazala svoje jadno, bedno lice. Da se nije usudila, gospođa nije pomenula glavnog krivca Aleksandra Vučića, tog zločinca koji je od nas oduzeo svaku nadu, pogledajte kako će se osećati ovi ljudi kad stoka opozicionih poslanika se krije iza leđa ovih građana. Nema nama spasa. Izgleda će morati mladi klinci da puškama reše sudbinu Srbije. Desiće se šta se desiti mora. Kakva protestna šetnja, mi treba da uđemo prema Skupštini da uhvatimo idiota i da mu otkinemo glavu“…, navodi se u saopštenju Višeg javnog tužilaštva.
Brojne dileme proizlaze iz navedenih obrazloženja sudske odluke, a pre svih: da li to žalbeni sud koji rešava i o žalbama odbrane na presudu, prihvatanjem citiranih razloga prvostepenog suda za produženje pritvora Brkiću, veli, drugim rečima, da i on smatra da je Brkić „izvršio krivično delo“ i da će ga „ponoviti“ ako se nađe na slobodi“!???
Uostalom, u duhu iznetog sudskog obrazloženja nameću se i logična pitanja:
-da li iz citiranih navoda proizlazi da je Brkić „nepopravljiv“ i da će svoje stavove u pogledu društvenih prilika, poput onih zbog kojih mu se sudi, nastaviti da iznosi, ne samo u periodu trajanja izrečene kazne, nego kad god da se nađe na slobodi?
– da li za Brkića uopšte važi pretpostavka nevinosti- osnovno ljudsko pravo koje je zagarantovano članom 34. stav 3. Ustava Republike Srbije: „ Svako će se smatrati nevinim za krivično delo koje mu se stavlja na teret, dok se pravnosnažnom odlukom suda ne dokaže krivica okrivljenog“, te Zakonikom o krivičnom postupku, članom 3: „Svako se smatra nevinim dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda“?
– Pred zakonom svi su jednaki.
– da li iz obrazloženja eventualno proizlazi da Brkić treba da ostane u zatvoru sve dok se ne nađu određene okolnosti koje bi ukazale da je prestala „opasnost da će boravkom na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo“, a za koje, fakat, nije utvrđeno pravosnažnom presudom da ga je počinio.
– koje su to okolnosti koje bi sudu nesporno ukazale u slučaju Brkića da je prestala „opasnost da će boravkom na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo“?
– Šta ukoliko Brkić ne odustane od štrajka glađu i žeđu do smrti tokom preostalih 11 meseci nepravosnažne kazne i umre pritvoren zbog nakazne bujice reči, ali ni težih ni vulgranijih od onih kojima mnogi uobičajeno opšte u javnom prostoru, a u svakom slučaju nevin u smislu Ustava Republike Srbije i Zakonika o krivičnom postupku?
Odluka Apelacije je, blago rečeno, nerazumljiva: a) Brkić je u pritvoru od početka krivičnog postupka b) prvostepeni postupak je okončan v) izrečena mu je kazna zatvora u trajanju četrnaest meseci, a ne preko pet godina, niti doživotni zatvor g) Poznato je da za kazne zatvora do godinu dana ili ako je posle prvosnažnosti presude, uračunavanjem boravka u pritvoru osuđenom preostalo još do godinu dana zatvora, sudovi neretko nalažu ili odobravaju da se kazne u tom trajanju izdržavaju u kućnom pritvoru d) odbrana se žalila na presudu Višeg suda
Inače, Apelacioni sud nalazi da „ni žalbeni navodi kojima se ukazuje na loše zdravstveno stanje okrivljenog nisu od uticaja na drugačiju odluku o pritvoru imajući u vidu da je Pravilnikom o izvršenju mere pritvora detaljno regulisana zdravstvena zaštita pritvorenika, pa je u vezi sa tim Pravilnikom regulisano da zavod obezbeđuje pritvorenom sve potrebne uslove za ostvarivanje zdravstvene zaštite, kao i da će se pritvorenik kome se u zavodu ne može pružiti odgovarajuća zdravstvena zaštita uputiti u Specijalnu zatvorsku bolnicu ili u drugu odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, a iz čega proizlazi da je okrivljenom i u pritvoru moguće pružiti adekvatan medicinski tretman ukoliko to njegovo zdravstveno stanje bude zahtevalo“.
Odluka Apelacionog suda u Beogradu o pravosnažnom produženju pritvora novinaru Brkiću, obrazlaže se i konstatacijom da je „prvostepeni sud imao u vidu i podnesak jednog od branilaca okrivljenog koji se odnosi na zdravstveno stanje okrivljenog, kao i medicinsku dokumentaciju, zbog čega je uputio dopis Upravi Okružnog zatvora u Beogradu kako bi se, u skladu sa obaveštenjem, preduzele adekvatne mere, pre svega medicinskog karaktera, a po potrebi i druge mere, u skladu sa priznatim standardima, na koji način bi se pratilo zdravstveno stanje okrivljenog i eventualno preduzele dodatne mere, o čemu je sudu dostavljen izveštaj iz koga, između ostalog, proizlazi da je njegovo zdravstveno stanje stabilno zbog čega su žalbeni navodi kojima se ukazuje da okrivljeni štrajkuje glađu i da se njegovo zdravstveno stanje pogoršalo ocenjeni kao neosnovani“.
