Не само кривична дела ратних злочина која на међународном нивоу процесуира Међународни кривични суд у Хагу успостављен Римским статутом, већ међународну адресу има од 2020. године и процесуирање кривичних дела којима се штети буџету Европске уније, проневера, корупције, прања новца, прекограничних превара у вези с порезом на додату вредност, која као међународна кривична дела истражује и гони Канцеларија европског јавног тужиоца (ЕППО) у Луксембургу, а чијем формирању су приступиле двадесет две државе ЕУ.
Луксембуршка тужилачка канцеларија коју предводи тужитељка Лаура Ковеши има и национални ниво који се састоји од делегираних европских тужилаца и сталних већа из двадесет две земље ЕУ, које учествују у ЕППО-у, а одговорни су за кривичне истраге и у деловању независни од својих националних тела.
-Интернационални елемент у области кривичног права данас се снажно намеће и тежи се успостављању наднационалног кривичног права, где би норме тог супранационалног права требале да се примењују на међународна кривична дела- каже професор кривичног права Недељко Јованчевић
Развој међународног кривичног права у правцу супранационалног права представља феномен тако да се све више шири број инкриминација са међународним елементом. Кретања на том плану намећу питање основних начела кривичног права, а пре свих начела законитости, које, како истиче Јованчевић, претпоставља законско нормативно уређење кривичног дела и казне и пресудно је значајно због тога што гарантује сваком да неће бити гоњен и кажњен уколико међународно кривично дело није било прописано законом и уколико није била законом предвиђена казна. Оно треба да створи осећај сигурности од произвољних и самовољних поступака појединаца или држава које проводе закон- објашњава Јованчевић- То је једно од најзначајних достигнућа кривичног права и принципа правне државе и уопште подразумева строго поштовање закона.
-Сагласан сам са мишљењем професора Милана Шкулића да је структура општег појма кривичног дела, радња, предвиђеност у закону, противправност и кривица, веома слична, практично идентична и за појам међународног кривичног дела, с тим да је посебан услов да би неко кривично дело било међународно, потребно да је формална обавеза његовог уношења у национално кривично законодавство, произишла из одређених међународно-правних обавеза, а то су пре свега међународни уговори.
По речима професора, осим кривичних дела из Римског статута, која се могу назвати међународним кривичним делима у ужем смислу, постоје и међународна кривична дела у ширем смислу која се налазе у разним конвенцијама или преузетим међународним уговорима, а које националне државе морају пренети у своје законодавство. Дакле, и када не би национална држава у своје законодавство унела те одредбе из међународних уговора, не значи да се не би могло судити појединцима за та дела, јер су садржана у међународном документу, општим принципима права признатим од цивилизованих народа и не би се радило о ретроактивној примени закона.
Јованчевић напомиње да право Европске уније налаже државама које су се определиле за прикључење ЕУ, да морају своја законодавства, па и кривично ускладити са правом Европске уније, те да норме које се односе на екстрадицију и пружања правне помоћи у кривичним стварима имају своје изворе и у међународним уговорима.
-Прецизним, одређеним и недвосмисленим описом појединих бића кривичних дела осигурава се принцип законитости, којим се јасно одређује која су друштвено опасна понашања подложна кривичноправном третману и тиме се код грађана ствара гаранција и сигурност да неће бити суђени за радње које нису предвиђене као кривично дело. Наиме, садржај кривичноправне норме мора бити толико стандардизован да не сме остављати дилему и нејасност ради правне сигурности грађана, тако да нико неће бити самовољно кривично гоњен. Због тога се може рећи да принцип законитости одређује границе које означавају сферу слободног деловања човека.
Тежња за стварањем супранационалног кривичног права није нова али су резултати на самом почетку. Стварање и усвајање кривичноправних супранационалних норми, којих би се сви народи придржавали, ипак је далека будућност, мада и стварност- закључује професор Недељко Јованчевић
