Аутор: Други пишу
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, најавио је у јуну прошле године, приликом свечаног отварања деонице- 6- „Сектора- Б“ београдске обилазнице од Стражевице до петље „Бубањ Поток“, да ће радови на изградњи последњег крака те обилазнице „Сектор -Ц, од Бубањ Потока до и око Панчева, почети на пролеће 2024. године. Такође, у току прошле године је најављивано да ће почетком 2024. године почети и радови на изградњи ауто-пута Београд- Вршац-Темишвар.
Грађани Панчева, као и целог Јужног Баната као највећи празник очекују дан када ће багери заграбити први ископ за Сектор- Ц обилазнице, јер средиштем града Панчева са преко сто хиљада становника, тутњи дневно и седам хиљада шлепера највећих габарита, као и бројне индустријске железничке композиције са опасним теретима, дехуманизујући драматично услове живота…
Председнику Републике Србије, председнику Покрајинске владе Војводине, председнику Владе Републике Србије, министру финансија, министру грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, министру за јавна улагања, министру здравља, министру заштите животне средине, министру државне управе и локалне самоуправе, министру за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Народној скупштини Републике Србије, председнику и свим потпредседницима Народне скупштине, свим парламентарним странкама и самосталним посланицима, Агенцији за безбедност саoбраћаја, ЈП Путеви Србије ПЕТИЦИЈА: ЗБОГ ОКО СЕДАМ ХИЉАДА ШЛЕПЕРА, ЦИСТЕРНИ, БРОЈНИХ ИНДУСТРИЈСКИХ ЖЕЛЕЗНИЧКИХ КОМПОЗИЦИЈА ОПАСНИХ ТЕРЕТА, ДНЕВНО КРОЗ СРЕДИШТЕ ПАНЧЕВА ПРВОМАЈСКОМ УЛИЦОМ, УКУПНО ПРЕКО ПЕДЕСЕТ ХИЉАДА РАЗЛИЧИТИХ ВОЗИЛА ДНЕВНО ПЕТИЦИЈА: ЗА ИЗГРАДЊУ ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО ПАНЧЕВА У СКЛОПУ ИЗГРАДЊЕ СЕКТОРА-Ц БЕОГРАДСКЕ ОБИЛАЗНИЦЕ
ПЕТИЦИЈА
Средиштем Града Панчева са више од 130.000 становника, удаљеног само 17 километара од ужег центра Београда, градском Првомајскoм улицом око које су густо насељена градска насеља Доњи град, Стрелиште, Зеленгора, Утвина колонија, Топола, Војловица, те градска шеталишта,две основне школе, паркови Народна башта, Барутана, тржни центар БИГ,спортски терени, градски базен…пролази дневно око 7.000 (седам хиљада) шлепера и других теретних возила највећих дозвољених габарита., преко 200.000 (две стотине хиљада) просечно месечно, око 2.500.000 (два милиона и пет стотина хиљада) шлепера годишње*, већина дужине око 20 (двадесет) метара и висине око 4 (четири) метра, већина натоварени огромним опасним теретима: балванима, цистернама с гасом, течним горивом, хемикалијама, гигантским боцама с гасом, приколицама за превоз путничких кола, стоке, грађевинског материјала и другим опасним теретима, у транзиту на путном правцу Београд- Ковин- Вршац- граница с Румунијом. Реч је о алармантном тоталном „нападу“ мастодонтског теретног саобраћаја ко зна колико милиона шлепера и других гигантских теретних возила на градску Првомајску улицу, који се одвија на само пар метара од пешачког тротоара и породичних кућа грађана, тресући их из темеља до кровова уз заглушујућу буку, те о екстремној узурпацији основних животних активности и потреба становника Првомајске улице и с њом директно повезаних градских насеља Панчева, али и осталих грађана.
Наиме, досад изграђене деонице обилазнице око Београда,преко Панчевачког пута, директно у средиште Панчева, у градску Првомајску улицу, без икаквог обзира према житељима Панчева, скрећу сав транзитни саобраћај на путном правцу Београд-Ковин-Вршац-граница с Румунијом, па је нарочито од прошле деценије због омогућавања промета Првомајском улицом великим теретним друмским возилима највећих габарита дозвољених у Републици Србији: носивости 30 (тридесет ) до 40 (четрдесет) тона, дужине до 20 (двадесет) метара, и висине преко три (три) до 4 (четири) метра, дошло до неслућеног „шлеперског бума“ у Првомајској улици. Број гигантских возила кроз Првомајску улицу, повећан је у релативно кратком временском периоду с првобитних неколико стотина на месечном нивоу, на садашњих око седам хиљада теретних возила просечно дневно у четири коловозне траке у оба смера, што очигледно указује на застрашујуће енорман теретни саобраћај, апсолутно непримерен и опасан за градско насеље,по безбедност грађана и њихове имовине, који је неупоредиво фреквентнији од промета на отвореним путевима и ауто-путевима у Србији: Београд- Загреб, Београд-Ниш, Београд-Ваљево, Београд-Чачак, Београд-Нови Сад, као и на осталим путним правцима у Републици Србији, а могуће и у региону. Истовремено се рапидно повећао и транзитни саобраћај путничких аутомобила кроз Првомајску улицу у Панчеву и с њом повезаних улица, на можда и око педест хиљада возила дневно. То се дешава због тога што је коловоз Првомајске улице,иначе удаљене од ужег центра Панчева само око километар и по, и позициониране између шест великих градских насеља, уместо да је због своје ширине и изласка на обале и Дунава и Тамиша постала авенија, одлуком државе у неком историјском тренутку, вероватно по принципу „најједноставнијих“ и „најјефтинијих“ решења, проглашен за транзитни пут Београд-Вршац-Ковин-граница с Румунијом, ДРЖАВНИ ПУТ ПРВОГ -Б-РЕДА, практично аутопут, чиме је неприкладно за густо насељено место, упуштена у ту градску улицу непрекидна најезда гигантских шлепера, цистерни и осталих теретних возила у транзиту око Београда ка местима у јужном и средњем Банату и земљама средње Европе и из супротног смера.. Застрашујуће интенизван саобраћај гигантских возила опасних терета коловозом дуж леве стране Првомајске улице с непарним кућним бројевима, само ивичњак раздваја од „паркинг ћуприја“ испред породичних кућа,на свега око четири метра од њих, апсолутно нехумано, па је житељима веома отежано и безбедносно ризично укључење аутомобилима на коловоз јер су стално блокирани двадесетметарским шлеперима и цистернама који пролазе на удаљености од једва неколико десетина центиметара, практично нон стоп 24 сата дневно као конвој, 365 дана у години. Из истих наведених разлога мештанима на левој страни Првомајске улице је драматично отежано и веома безбедносносно ризично и искључење с коловоза приликом доласка својим кућама, поготово на раскрсницама, пре свега на раскрсници са Улицом Жарка Зрењанина. Фуриозни теретни саобраћај од ко зна колико хиљада тона дневно, тресе куће мештана, темеље, зидове, стакла на прозорима, кровове, улеже коловоз и прави интензивну буку чак и преко 90 и 100 децибела**,у кућама је бука најчешће у интервалима око и преко 70 и 80 децибела, па је недопустиво жмурење на чињенице да је житељима тог дела Панчева драматично нарушен квалитет живота: угрожено им је здравље, слух, нервни систем и дисајни органи, јер готово је немогуће без последица по здравље, али и понижавајуће је живети, спавати, шетати се, поред милиона шлепера, угрожени су им породични домови јер тектонске вибрације тешких теретњака нарушавају статику објеката, изазивају пукотине на темељима, зидовима и крововима кућа, разваљују оџаке. Објективно, немогуће је осећати се безбедно поред ужасавајућег теретног саобраћаја и избећи помисао на све потенцијалне али реалне опасности и какав стравичан исход би био да се само један џиновски шлепер, иначе већи од две-три куће у низу, преврне закуца, изручи свој терет… Речју, грађанима Првомајске улице, угрожена су нека од основних људских права која јемче Устав Републике Србије и Европска конвeнција за заштиту људских права основних слобода.
Узнемирујућа је и чињеница да многи возачи огромних шлепера, цистерни и камиона, вероватно знајући искуствено да у Првомајској улици на најпрометнијој раскрсници с Улицом Жарка Зрењанина нема саобраћајних камера, слабо поштују ограничење брзине за кретање у насељима, поготово ноћу кад се малтене масовно крећу брзинама као на отвореном аутопуту, што додатно угрожава здравље и безбедност грађана Првомајске улице у Панчеву. Ипак, слика саобраћајног хорора у Првомајској улици у Панчеву потпуна је тек кад се на њеним раскрсницама у тривијалан, нехуман саобраћајни микс колона шлепера, цистерни, тегљача, огромних миксера бетона, путничких аутомобила, мотоциклиста, бициклиста, пешака, шетача, школске деце, мајки с бебама у наручјима и у колицима, укључе и џиновске, непрегледно дуге теретне железничке композиције из хемијског индустријског комплекса и Луке Панчево, десетине железничких цистерни и вагона, грмећи ужасно улицама Панчева.
Наиме, у Првомајску улицу, дуж њене десне стране с парним кућним бројевима на само пар метара од стамбених зграда и породичних кућа, држава је у неком историјском тренутку такође прибегавајући „најједноставнијим“ решењима, „убацила“ за потребе индустријског хемијског комплекса и Луке Панчево, индустријски колосек који опасно сече четири велике градске саобраћајне раскрснице у средишту Панчева, а том теретном пругом пролазе више пута дневно железничке композиције вагона и цистерни. с опасним теретима. Из информација изнетих у јавности од стране стручњака и медијских извештаја појединих медија***, произлази да део тих железничких композиција с теретима из Панчева саобраћа и кроз Београд, наводно градском подземеном пругом која пролази испод већег дела ужег центра главног града Србије, а до које опет могу да стигну једино пругом преко оронулог „Панчевачког моста“, такозваног Панчевца, а ред је присетити се да су, поводом питања неопходне ургентне изградње новог „Панчевца“, поједини представници државне администрације изјављивали да нема смисла реконструисати тај стари мост, јер је наводно у непоправљиво лошем стању. Упадљиво је да нико из државне администрације више и не спомиње у јавности изградњу новог „Панчевца“, новог градског моста у Београду преко Дунава на било којој локацији, тако да јавност није упозната да ли се ишта с тим у вези предузима, и шта би се догодило кад би у неком тренутку постојећи стари Панчевачки мост постао неподобан за коришћење. На основу наведених чињеница, изнетих крајње и искључиво добронамерно, очигледно је да транзитни саобраћај, пре свега тешки теретни саобраћај какав се одвија Првомајском улицом у Панчеву, није примерен ни за једну људску насеобину на планети, па ни за Град Панчево. Очигледно је такође да је крајње непримерено да индустријске железничке композиције с товарима из хемијског комплекса саобраћају градским улицама, средиштем густо насељеног града . ПЕТИЦИЈА ЗА ИЗГРАДЊУ ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО ПАНЧЕВА У СКЛОПУ ДЕОНИЦЕ БЕОГРАДСКЕ ОБИЛАЗНИЦЕ- СЕКТОРА Ц -БУБАЊ ПОТОК- ВИНЧА- ПАНЧЕВО Сектор-Ц, последња деоница Београдске обилазнице која је једина и даље неизграђена , а чији је почетак изградње најављен од марта следеће 2024. године, да би уопште била сврсисходна потребама државе и елементарним животним потребама житеља Панчева, мора да се гради и као истинска обилазница око Панчева, тако што ће се у истој фази градити апсолутно неопходне обилазне саобраћајнице око насељених делова Панчева, те да се на те обилазнице из Првомајске улице , и осталих улица у средишту Града Панчева, измести теретни саобраћај који гравитира ка индустријској зони и Луци, односно транзитни теретни саобраћај према Ковину, Вршцу и граници с Румунијом. Такође да се из Првомајске улице и уопште средишта града Панчева измести и теретни железнички саобраћај из хемијског комплекса и Луке Панчево.
Наведене чињенице јасно указују да држава хитно треба да постави на сам врх инфраструктурних приоритета континуирану изградњу комплетне трасе Београдске обилазнице, да се радови не заустављају после завршетка деонице до Бубањ Потока, већ да се без прекидања настави изградња и њеног другог дела, до Винче и даље обилазнице око Панчева, која ће такође, како су саопштили државни функционери, бити у пуном профилу ауто-пута, и са железничком пругом. Такође, јасно је да ће Београдска обилазница добити смисао тек изградњом целе трасе са обилазницом око Панчева, кад се из градског језгра Панчева, измести на обилазницу транзитни саобраћај на путном правцу Београд-Ковин-Вршац- граница с Румунијом, енормни друмски теретни саобраћај, те кад се на пругу на обилазници измести из градских насеља у Панчеву индустријски железнички саобраћај хемијског комплекса , а такође, уколико се то заиста дешава, и теретни индустријски железнички саобраћај, из подземне градске пруге у Београду У свему томе ће највећи добитник бити држава, како због бенефита грађана Београда, Панчева и других места, тако и због могућности за остварење огромних милионских прихода наплатом путарине на будућим наплатним пунктовима на аутопуту на обилазници . Дакле, све супротно постојећем неподношљивом и штетном стању: непримереној узурпацији квалитета живота грађана изложених екстремном опасном теретном саобраћају од ког саобраћаја, с друге стране, држава има само огромне трошкове јер се издвајају велика средства за одржавање коловоза у Првомајској улици, урушава се, наружује и запушта знатан део великог града који је административно седиште Јужнобанатског управног округа, а могао би да буде најатрактивнија локација за различите цивилно-градске профитне садржаје, примерене 21. веку, поготово ако се узме у обзир да Првомајска улица излази на Дунав и Тамиш и да по свом просторном концепту има капацитет градске авеније и изванредан стамбени и разноврстан кулутурно забавни и комерцијално пословни потенцијал. Заиста, нема речи којима се потпуно јасно може описати застрашујући интензитет тешког теретног саобраћаја у Улици Првомајској у Панчеву и могуће га је тек донекле „дочарати“ сугестијом да замислите слику непрегледног низа возила у Булевару деспота Стефана и Булевару краља Александра у Београду, у који су између путничких аутомобила и возила градског саобраћаја, уденуте хиљаде шлепера, цистерни и камиона, високи и по четири метра и дугачки двадесет метара, док поред њих тутњи такорећи до средишта земље, композиција железничких цистерни. Надамо се разумевању државе, да овом представком и обраћањем у истински крајњој нужди, куцамо на отворена врата, и прихватању поднете иницијативе од општег друштвеног значаја – да се без прекидања радова континуирано настави изградња треће деонице Београдске обилазнице од Бубањ Потока до Винче и даље трасе.
Забринути грађани
*(Наведени подаци процењеног промета шлепера и осталих великих теретних возила изведени су из података добијених непосредним посматрањем саобраћаја у Првомајској улици у периоду од 1. августа 2022. до 30. јануара 2023. године. Процена о око 7000 теретних возила дневно, односи се на саобраћај у наведеном периоду током радних дана, од понедељка до петка, обухватајући и јутарњи и поподневни саобраћајни шпиц, док је у данима викенда, суботом и недељом, по процени просечно дневно пролазило преко 3000 шлепера и других великих возила. Такође, број великих теретних возила био је мањи на Бадњи дан и Божић и, по процени, кретао се око 2.000 шлепера дневно) **Подаци о јачини буке су добијени периодичним мерењима у истом назначеном периоду од 1. августа 2022. до 30. јануара 2023. а извршена су помоћу апликације Sound Meter ПРИЛОЗИ: *** 1. Извештај БИРН https://birn.rs/vracarski-tunel-poigravanje-bezbednoscu-u-centru- beograda/ Извештај ББЦ https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-64121860 2. Студија МУП Србије , стране од 645-667 http://prezentacije.mup.gov.rs/svs/html/licence/Procena%20rizika%20od%20katastrofa%20u%20RS.pdf Плејлиста снимака саобраћаја у Првомајској улици – https://www.youtube.com/playlist?list=PLqg8wszopTjCApqleoEV28ZKFlkhVN54N