Једини градски мост у Београду преко Дунава, такозвани “Панчевачки мост”, жила куцавица пренасељеног двомилионског главног града Србије и његових пет прекодунавских насеља на левој обали, такође претрпаних, те спона са оближњим Панчевом и целим Банатом упадљиво инфраструктурно занемареним, гази своје стоте године, оронуо, запуштен и изложен драматичном друмском и теретном железничком саобраћају, без изгледа да ће икада добити дуго најављиваног “близанца” који би преузео или бар поделио с њим мастодонтски саобраћај, очевидно претежак и за много јача и већа плећа.
Изграђен пре скоро стотину година практично у центру Београда, на само три километра од Трга републике, Панчевачки мост делује све непријатније малаксало; са оронулим коловозом, запуштеним пешачким маргинама, притиснут непрекидним колонама возила и теретним железничким композицијама, док су поједине приступне саобаћајнице на више места ојачане, (подупрте, убочене?!) зарђалим металним конструкцијама између носећих бетонских стубова, те подсећају на рањеника на штакама?! Речју, јадан, опсесивно опхрван мором како да постане “национални стадион” уместо “националног стадиона”, да му се тако офуцаном, а могуће и подложном остеопорози, не би десила каква мостовска недаћа, не дај боже, фатална.
Најаве “само што није” изградње новог моста преко Дунава у Београду потпуно су потиснуте новим, благо речено чудним приоритетно лансираним мегаломанским пројектима којекуде, а нико и не спомиње, чак ни Председник, шта би могло да се догоди, какве последице, кад би се тај малаксали прекодунавски мост гадно “сморио”…
Повремена санација асфалта и замене пропалих сегмената попут дотрајалих бетонских плоча пешачке стазе и делова ограде, нису никакав еликсир младости, немају чаробну моћ због које ће стари “Панчевац” постати ала “Ђиласов” мост код Аде Циганлије.
Несхватљиво, нелогично, необјашњиво је како то да државне власти, свуда присутни Председник државе, београдска власт, не виде “балван у оку свом”, како не виде да саобраћајем и становништвом пренатрпани град Београд има само један једини друмско- железнички мост преко Дунава и то изгађен пре скоро стотину година, како не схватају да грађани виде да ни после деценија прича о изградњи новог “Панчевца”, те у непосредној близини постојећег, те у Вишњици, те код Аде Хује , тамо-овамо, у стварности нема ништа, док истовремено ничу фонтане, стадиони, хиљаде зграда, читави нови градови… Како не виде да је нови мост у Београду преко Дунава животно важан за Београд, као и Панчево, Зрењанин, Банат, Србију, регион… Зашто се држава, град Београд односе као зла маћеха према прекодунавским насељима Београда на банатској страни?
Несхватљиво је, необјашњиво, зашто се држава односи као зла маћеха према граду Панчеву, према Банату, потпуно их запушта инфраструктурно, уништава милионима шлепера највећих габарита које са обилазнице око Београда, преко Панчевачког пута и других локалних саобраћајница, наводи директно у само средиште града Панчева, као и Зрењанина (који деценијама чак нема ни пијаћу воду у градском водоводу), претварајући њихове централне градске улице у транзитне међународне путеве и за најтежи теретни саобраћај, уместо да за сврху тих саобраћајем најоптерећенијих међународних путних праваца коначно, без одлагања почне да гради адекватне ауто путеве, да то буду врхунски национални приоритети.
Несхватљиво је зашто се Панчево, као и Зрењанин затрпавају прљавим токсичним технологијама, хемијском индустријом, тровачима ваздуха, земље, становништва…
Грађани на банатској страни Дунава надају се да ће барем у предстојећој предизборној кампањи Председник државе коначно положити “камен темељац” и за изградњу новог Панчевачког моста и треће трасе Београдске обилазнице са обилазницом око Панчева, у оквиру путног коридора Бубањ поток – Панчево -Вршац- Темишвар. Позивају га да покаже да држава није “зла маћеха” банатској страни Београда, Панчеву …
