Наша земља – Република Србија, што је њено пуно име, по Уставу је – суверена држава – република, чија територија је јединствена и недељива; државна сувереност потиче од грађана који су носиоци суверености, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, слободи мишљења, изражавања, савести, уверења и вероисповести, на људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима, њен правни поредак је јединствен, власт подељена на извршну, судску и законодавну, са Уставом у складу морају бити сви потврђени међународни уговори, државни закони, подзаконски прописи и општи акти, ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, пред Уставом и законом сви су једнаки…
Уставност, законитост и људска и мањинска права и слободе штити Уставни суд Републике Србије.
РЕПУБЛИКА је организација државе у којој је власт у рукама народа, а не једног владара или монарха. (Латински “рес” и “публица”) у буквалном преводу значи “ствар народа” или “народна ствар”.
У данашњем свету, република се дефинише као држава у којој се власт остварује путем представничке демократије, у којој су власти раздвојене, а председник државе је изабран на одређени период.(Википедија)
СУВЕРЕНОСТ ГРАЂАНА – значи да су грађани-народ врховна суверена власт у држави и “суверена власт је власт која споља не зависи ни од које друге власти, а унутар државе је виша од сваке друге власти(Жан Боден). СУВЕРЕНОСТ грађана је основ и темељ демократског друштва:власт која произилази из народа, за народ. Сувереност је независност државе у вршењу спољашњих и унутрашњих послова. Слобода, независност од било каквих спољаних утицаја на државну врховну власт. Концепт суверенитета изражава општу имовину било које државе”. (Википедија).
Носиоци суверености (Устав Републике Србије, члан 2 ): сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника. Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана. Оснивање политичких странака је слободно.
Недопуштено је деловање политичких странака које је усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње.
Политичке странке не могу непосредно вршити власт, нити је потчинити себи. Странци, у складу са међународним уговорима, имају у Републици Србији сва права зајемчена Уставом и законом, изузев права која по Уставу и закону имају само држављани Републике Србије.
Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима. Владавина права се остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону.
Одредбе о људским и мањинским правима тумаче се у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење.
Уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску.
Однос три гране власти заснива се на међусобном проверавању и равнотежи. Судска власт је независна.
Спољна политика Републике Србије почива на општепризнатим принципима и правилима међународног права. Општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори саставни су део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују. Потврђени међународни уговори морају бити у складу с Уставом!
Покрајина Косово и Метохија je саставни део територије Србије, има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима.
Председник Републике изражава државно јединство Републике Србије
Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.
Заклетва председника:
„Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.“
Председник Републике разрешава се због повреде Устава, одлуком Народне скупштине, гласовима најмање две трећине народних посланика.
Јемчи се слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје.
Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештаван о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују.
Свако има право на приступ подацима који су у поседу државних органа и организација којима су поверена јавна овлашћења, у складу са законом.
Јемчи се слобода мисли, савести, уверења и вероисповести, право да се остане при свом уверењу или вероисповести или да се они промене према сопственом избору.
Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.
Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Не сматрају се дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.
Јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона.
Зајемчена је заштита података о личности.
Прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређују се законом.
Забрањена је и кажњива употреба података о личности изван сврхе за коју су прикупљени, у складу са законом, осим за потребе вођења кривичног поступка или заштите безбедности Републике Србије, на начин предвиђен законом.
Свако има право да буде обавештен о прикупљеним подацима о својој личности, у складу са законом, и право на судску заштиту због њихове злоупотребе.
Нико се не може огласити кривим за дело које, пре него што је учињено, законом или другим прописом заснованим на закону није било предвиђено као кажњиво, нити му се може изрећи казна која за то дело није била предвиђена.
Свако има право на личну слободу и безбедност. Лишење слободе допуштено је само из разлога и у поступку који су предвиђени законом. Према лицу лишеном слободе мора се поступати човечно и с уважавањем достојанства његове личности.
Трајање притвора суд своди на најкраће неопходно време, имајући у виду разлоге притвора. После подизања оптужнице трајање притвора суд своди на најкраће неопходно време, у складу са законом.
Притвореник се пушта да се брани са слободе чим престану разлози због којих је притвор био одређен. Забрањена је и кажњива употреба података о личности изван сврхе за коју су прикупљени, у складу са законом, осим за потребе вођења кривичног поступка или заштите безбедности Републике Србије, на начин предвиђен законом.
Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању. Нико не може бити држан у ропству или у положају сличном ропству.
Свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља.
Деца су заштићена од психичког, физичког, економског и сваког другог искоришћавања или злоупотребљавања.
Свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању. Свако је дужан да чува и побољшава животну средину.
Свима су, под једнаким условима, доступна сва радна места. Република Србија стара се о економској сигурности пензионера. Јемчи се аутономија универзитета, високошколских и научних установа.
Свако је дужан да чува природне реткости и научно, културно и историјско наслеђе, као добра од општег интереса, у складу са законом.Посебна одговорност за очување наслеђа је на Републици Србији, аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
Сви имају једнак правни положај на тржишту. Страна лица лица изједначена су на тржишту са домаћим.
Свако има право на поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и здраве услове рада, потребну заштиту на раду, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног односа. Нико се тих права не може одрећи.
Држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности.
Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите.
Свако има право на слободан развој личности, ако тиме не крши права других зајемчена Уставом. Људски живот је неприкосновен.
У Републици Србији нема смртне казне.
Забрањено је клонирање људских бића.
Сваки облик трговине људима је забрањен.
Забрањен је принудни рад.
Сексуално или економско искоришћавање лица које је у неповољном положају сматра се принудним радом.
Нико не може без писмене одлуке суда ући у туђи стан или друге просторије против воље њиховог држаоца, нити у њима вршити претрес. Држалац стана и друге просторије има право да сам или преко свога заступника и уз још два пунолетна сведока присуствује претресању. Ако држалац стана или његов заступник нису присутни, претресање је допуштено у присуству два пунолетна сведока.
Уставни суд штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе.
Слобода изражавања може се законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије.
Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе.
Уставни суд одлучује о:
Устав је највиши правни акт Републике Србије.
Сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом.
Потврђени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права део су правног поретка Републике Србије. Потврђени међународни уговори не смеју бити у супротности са Уставом.
Сви подзаконски општи акти Републике Србије, општи акти организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката и удружења грађана и колективни уговори морају бити сагласни закону.
Статути, одлуке и сви други општи акти аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе морају бити сагласни са законом.
Сви општи акти аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе морају бити сагласни њиховим статутима.
Појединачни акти и радње државних органа, организација којима су поверена јавна овлашћења, органа аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, морају бити засновани на закону.
Законитост коначних појединачних аката којима се одлучује о праву, обавези или на закону заснованом интересу подлеже преиспитивању пред судом у управном спору, ако у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита.
П.С. Сви наводи су цитати дела одредаба Устава Републике Србије, који има укупно 206 чланова. С обзиром на то да је Устав највиши правни акт Републике Србије, било би добро да га пажљиво прочитају сви пунолетни грађани, све одредбе, буквално свако слово. И сви да га поштују.
Фото: Параграф лекс – снимак екрана
