OBJEDINJENI PROCES OKRIVLJENIMA ZA „PUTARSKE FIRME“ I „FAM“
Pred Specijalnim sudom u Beogradu 10 .februara počinje objedinjeno suđenje vlasniku „Delta holdinga“ Miroslavu Miškoviću, njegovom sinu Marku Miškoviću i vlasniku „Nibens grupe i „Šer korporacije“ Milu Đuraškoviću, u postupku u kojem su objedinjene dve optužnice: jedna protiv dvojice Miškovića, Đuraškovića i još osam osoba za „putarska preduzeća“ i druga protiv Đuraškovića i sedmoro okrivljenih zbog Fabrike maziva-Fam Kruševac.
Optužnicom podignutom 9.maja 2013, u slučaju “putarske firme“, osim Miškovića i Mila Đuraškovića, kojima je stavljeno na teret krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu, obuhvaćeni su: Risto Ristić, Milutin Gašević,Zoran Mihajlović, Dejan Jevtić, Zdravko Rašo i Predrag Filipović, a svi su osumnjičeni za „zloupotrebu položaja odgovornog lica u pomaganju“. Dvoje okrivljenih Živojin Petrović i Jadranka Bardić, osumnjičeni su za delo „poreska utaja u pomaganju“.
Optužnicom u slučaju „putarske firme“ obuhvaćen je period od 2005. do 2010. godine i dešavanja u vezi bivšeg društvenog Preduzeća za puteve (PZP)- Niš, nakon što ga je u postupku privatizacije kupila Đuraškovićeva kompanija, kao i još nekoliko bivših društvenih preduzeća za puteve.
Iznete sumnje odnose se na promet akcija Đuraškovićevog PZP-a Niš 2008. godine i to na relaciji između Đuraškovićeve ‘Nibens korporacije“ i firme „Mera investment faund“ Marka Miškovića kao i na kreditni armanžman Đuraškovićeve kompanije sa kiparskom firmom „Hemslejd“ u vlasništvu Miroslava Miškovića.
Optužba navodi da su 2005. i 2006. godine, Miškovići „u dogovoru sa Đuraškovićem, investiranjem preko svojih preduzeća ‘Hemslejd’ i „Mera investment faund“ u Đuraškovićevu firmu PZP-Niš, stekli 47,59 posto akcija“. U toku 2008. godine, po optužnim navodima, Miroslav i Marko Mišković odlučili sz da izađu iz vlasništva PZP-Niš, a u realizaciji te odluke, po dogovoru s Đuraškovićem, prvo je, navodno, „nezakonito uvećana vrednost akcija PZP -Niš sa 3.300 dinara na 8.780 dinara“.
-Nakon toga je osnovano novo pravno lice ‘Mera invest d.o.o.’ i to u vlasništvu firme ‘Mera investment faund’ Miškovića i Đuraškovićeve ‘Nibens’ korporacije. U njih su „osnivači kao svoje uloge uneli akcije PZP-Niš po uvećanoj vrednosti“. Potom je, tvrdi optužba, ‘Mera invest d.o.o’ oktobra meseca 2008. i novembra 2009. godine prodala svoj paket akcija ‘Nibens korporaciji’ i „ostvarila protivpravnu imovinsku korist, jer akcije PZP-Niš, prema nalazu i mišljenju veštaka, u tom trenutku nisu imale nikakvu vrednost“- navelo je, između ostalog, u optužbama Tužilaštvo.
Takođe po optužnim navodima, „Nibens korporacija je kupovinu akcija PZP-Niš’ od ‘Mere’ platila kreditom od 25 miliona evra dobijenim kod Unikredit banke, a za vraćanje tog kredita solidarno su garantovala preduzeća za puteve Niš, Beograd, Kragujevac, Vranje, Vojvodina put-Bačka put, Srem put i Fabrika maziva- Kruševac“.
– Obaveza vraćanja kredita prešla je na ta preduzeća pošto „Nibens korporacija“ nije imala nikakvih poslovnih prihoda, a njenu jedinu imovinu činile su akcije PZP-Niš, čija je vrednost u decembru 2008. godine bila -0- nula dinara. Na taj način je „Mera investment faund“, svoje potpuno obezvređeno kapitalno ulaganje prodao za 25 miliona evra i stekao u svojinu poslovni objekat u Beogradu u ulici Takovskoj broj 6, koji je pre toga bio u vlasništvu PZP „Niš“ i procenjen na vrednost od 3.790.000 evra“-tvrdi Tužilaštvo.
Iz dokaza koji su prikupljeni u toku istrage,kako je navela optužba „proizlazi da je prilikom izlaska iz vlasništva PZP-Niš, firmama ‘Hemslejd’ i ‘Mera investment faund’ pribavljena protivpravna korist od 2.277.028.616 dinara i 217.064 evra, a ‘Šer’ korporaciji u vlasništvu Đuraškovića 829.170.448,44 dinara“. – Stvarajući privid da se radi o zakonitim poslovima , izvlačili su sredstva iz putarskih firmi, nanevši im štetu-piše u optužnici- Prema ekonomskofinansijskom veštačenju, „putarska preduzeća na koja je pala obaveza vraćanja kredita koji je odobren Nibens korporaciji, pretrpela su štetu od 16.950.571.881 dinara“. Pored toga, po tvrdnjama Tužilaštva,“oštećen je i državni budžet, jer nije plaćen porez na kapitalnu dobit za ‘Meru investment faund’ u iznosu od 320.272.803 dinara,dok poreska obaveza Mila Đuraškovića iznosi 152.712.958 dinara“.
Druga optužnica u „slučaju Fam-Kruševac“ podignuta je 3. novembra 2011, a osim Mila Đuraškovića obuhvaćeni su : direktor „Šer korporacije“ Risto Ristić, Dejan Jevtić, bivši generalni direktor „Fama“ Branislav Jovanović, bivši član Upravnog odbora „Fam-a“ Ljiljana Kostić, bivši finansijski direktor Milica Bradić, bivši rukovodilac u Preduzeću za puteve (PZP)-Beograd Bora Jelić i bivši direktor PZP „Vranje“ Srđan Filipović.
U ovoj optužnici Tužilaštvo je iznelo sumnje da je preduzeće „Fam“ iz Kruševca različitim aranžmanima oštećeno za 3.181.070.378,54 dinara a da je Đuraškoviću pribavljena imovinska korist u ukupnom iznosu od 1.498.289.138,43 dinara.
Optužnica sumnjiči okrivljene da su „u periodu od 2007. do 2010. godine u cilju pribavljanja imovinske koristi Đuraškoviću isplatom novca po osnovu zarada iz ‘Nibens grupe’ i dobiti iz preduzeća ‘Šer korporacija’, koristili privredne i poslovne strukture preduzeća koja su u njegovom direktnom ili indirektnom vlasništvu“. Navedeno je da je „preduzeće ‘Fam’ zaduživano kod poslovnih banaka, a novac direktno prebacivan na račun ‘Šer korporacije’ ili indirektno preko računa preduzeća za puteve u sastavu ‘Nibens grupe’, u dogovoru sa Đuraškovićem po osnovu ugovora o pozajmicama bez kamata i bez sredstava obezbeđenja, koje su zaključivali sa direktorima preduzeća u njegovom vlasništvu“.
Optužba, osim toga, navodi da je ‘Šer korporacija’ prodavala robu iz proizvodnog asortimana „Fam“-a i „novac od prodaje zadržavala na svojim na računima, ali da nije korišćen za plaćanje preuzete robe od ‘Fam’-a“.
„Šer korporacija“ je, kako sumnja Tužilaštvo, kupovala gorivo od „NIS“-a, koje je „platio ‘Fam’, putem trojnih kompenzacija“.
– Na osnovu ugovora o preuzimanju duga između direktora PZP „Vranje“ Srđana Filipovića, direktora „Šer korporacije Riste Ristića i direktora „Fam“-a Ljiljane Kostić, dugovanja ‘Šer korporacije’ bila su preneta na PZP „Vranje“-navelo je Tužilaštvo, iznoseći i sumnju da su okrivljeni znali da su poslovni računi PZP „Vranje“ bili u blokadi i da preuzeti dug ne može da se izmiri.
Optužba sumnjiči bivšeg direktora „Šer korporacije“ Ristu Ristića i bivšeg i direktora „Fam“-a Branislava Jovanovića da su zaključili više ugovora kojima je „Fam“ „zakupio na korišćenje od ‘Šer korporacije’ putnička vozila marke ‘Honda’“, plaćajući navodno „mesečno trostruko veći iznos od obaveze koju je ‘Šer korporacija’ imala prema lizing kući“.
Optužba takođe navodi da je „Fam“, „na osnovu fiktivnog ugovora plaćao ‘Nibens grupi’ konsalting usluge koje nisu izvršene“.
Nakon spajanja optužnica, u procesu sudi veće kojim predsedava sudija Maja Ilić.
Svi okrivljeni su u potpunosti negirali sve optužbe,a na početku objedinjenog suđenja svi će imati mogućnost da još jednom istaknu ključne momente svoje odbrane.
Miroslav Mišković: „Optužbe su besmislene“
Na početku suđenja za „putarske firme“ 15.novembra 2013, biznismen Miroslav Mišković je naveo da su „optužbe besmislene“ i u celosti ih opovrgao .
– Vi sudite najvećem privredniku Srbije i vodećem privredniku regiona-obratio se pre godinu i po Miroslav Mišković, tadašnjem sudskom veću beogradskog Specijalnog suda.
Naglasio je da „ nikada nije radio s državom ni s javnim preduzećima i da nikada ništa nije uradio na štetu države radi koristi „Delti“.
– Ovde se sudi tržišnoj privredi i privatnom preduzetništvu. Optužen sam zbog toga što se smatra da je kriminal dati investicioni kredit, zbog toga što je firma u mom vlasništvu ‘Hemslejd’ dala kredit jednom preduzeću pa su postali vlasnici preko 40 posto akcija PZP –Niš . Pojedinci iz Tužilaštva i policije ne razumeju šta je to „euribor“ i navode da je to protivpravna korist. To nije dobro. Navode da „Delta“ nije platila porez, ali ovu konkretnu vrstu poreza, koja se navodi u optužnici, niko nikada u Srbiji nije platio, pa ne može ni „Delta“, to nije do mene. Siže ove optužnice je da smo se Đurašković i ja 2005. godine dogovorili da 2008. godine izvučemo korist iz putarskih peduzeća ,a da ona 2010.godine odu u finansijske teškoće- naveo je Mišković i dodao da su njegovog sina Marka „uhapsili zato što je kupio akcije po jednoj, a prodao po drugoj ceni i to po očevom nalogu“.
Mišković je , između ostalog tvrdio, da je Milo Đurašković „investirao u putarske firme oko 67 miliona evra“, te da je „njihov operativni profit 2007. godine bio 32 miliona evra, a da je ideja bila da se putarske firme podignu, objedine i prodaju stranom investitoru“.
Mišković je kazao da je ponosan na svoju poslovnu biografiju dugu tri decenije i da je bio veoma uspešan kao direktor firme „Vino župa“, a potom i nakon što je pre 23 godine osnovao svoju privatnu firmu „Delta“, te da je najveća sredstva zaradio tako što je osnivao preduzeća koja bi doveo do srednjeg nivoa i onda ih prodao, a kao primer je naveo „Delta banku“ koju je 2005. godine prodao „Intezi“ za, kako je naveo, 400 miliona evra.
-Ćutao sam, trpeo razne uvrede. Miroslava Miškovića je srpska javnost upoznala preko tabloida, videla u meni čoveka koji svaki dan bar po jedno krivično delo napravi, koji krade, nekog prevari, hapsi ljude, pere pare, maltretira radnike -naveo je Mišković u odbrani. Dodavši da su ga optuživali za sve i svašta, zaključio je da se na taj način ruši kompanija „Delta“ , za koju je rekao da je „ponos i brend Srbije“.
-Netačne su priče plasirane preko tabloida da sam hteo da vodim Fudbalski klub Crvena zvezda. Moj sin Marko i ja smo bili najveći sponzori ovog kluba, ali da me je sin slušao to ne bismo bili-rekao je Mišković. Negirajući razne napise po štampi osvrnuo se na nekoliko slučajeva, te pomenuo kako se, dok je bio vlasnik trgovinskog lanca „Maksi“, u javnosti stalno provlačilo pitanje monopola, a „takvih priča nema otkako je prodao taj trgovinski lanac“.
Ispričao je da je želeo da kupi slovenački „Merkator“ i da je, kada su pregovori bili pri kraju, ljudi iz vlasti čija će imena, kako je rekao, ubrzo otkriti, delegaciji iz Slovenije rekli da „Delta“ nije finansijski sposobna za taj posao. Mišković je ukazao da „Delta“ ima oko 8 000 zaposlenih, te izneo i tvrdnju da je za poslednjih deset godina platio državi na ime poreza i doprinosa za zaposlene 1,8 milijardu evra.
-„Delta“ se u jednom delu poslovanja bavila finansijskim investiranjem-kupi akcije, prodaj akcije, što je bio slučaj i sa putarskim firmama. Kad prodam akcije, izlazim-gotovo. Nema razlike između putarskih preduzeća i prodaje „Maksija“-rekao je Mišković. Kompanija nije auto, dodao je Mišković, pa da za nju prilikom prodaje daje garancije da će raditi bez problema.
-U optužnici se kaže da sam kriv što je vraćen kredit mojoj firmi. Šta je trebalo – da ga poklonim? -rekao je, između ostalog, Miroslav Mišković.
Odbrana Mila Đuraškovića: “Nisam kriv, ja sam finansijski oštećen“
Vlasnik „Nibens grupe“ Milo Đurašković,odbranu u procesu za „putarske firme“ izneo je na glavnom pretresu 23. i 24. januara 2014. godine, a negirajući optužbe , naveo je da je „oštećeni“ on.
Đurašković je u odbrani tvrdio da se biznisom uspešno bavio duže od dve decenije, a za poslovne probleme svoje kompanije koji su tvrdi počeli 2010. godine, optužio je tadašnji režim Demokratske stranke i pojedine tadašnje državne funkcionere iz redova te stranke .
Đurašković je naveo da su pre izbijanja ekonomske krize, putarska preduzeća koja su bila u njegovom poslovnom sistemu, uspešno poslovala, kao i dok 2009. godine nije počelo gomilanje dugova države prema njima preko JP „Putevi Srbije“, povodom čega je bio dogovor da se reprogramira u 12 polugodišnjih rata.
-Međutim zbog neizmirenih obaveza države za izvedene radove, stvorila se rupa u bilansima „Nibens grupe“ …Tada počinje borba za opstanak „Nibens grupe“. Zbog otpisa tog duga putna privreda je doživela rak ranu i vrlo će se teško oporaviti-kazao je Đurašković- U privatizaciju prvog preduzeća u putnoj privredi PZP „Niš“, koje je kupio za 6 miliona evra,investirao je , kaže, sve što je od 1992. godine stekao trgovinom naftnim derivatima , a potom i prodajom svoje privatne benzinske pume za 2 miliona evra, početkom prošle decenije. Pozitivno poslovanje PZP-a Niš je od 7 miliona evra u 2003.godini, posle nekoliko godina dostizalo do 25 pa i 30 miliona evra.Rešen da širi taj posao, njegov PZP- Niš je do kraja 2005. godine kupio 70 posto državnog kapitala i u preduzećima „Vranje“ za 2 050 000 evra, „Kragujevac“ za 5 170 000 evra i „Bačka put“ iz Novog Sada za 10 miliona evra. Za učešće u privatizaciji Preduzeća za puteve „Beograd“ bilo je propisano da interesent ima godišnju zaradu od minimum 50 miliona evra, što PZP Niš nije ispunjavao, pa je napravio konzorcijum sa Miškovićevom kompanijom i kao najbolji ponuđač kupili su, tvrdi, tu beogradsku putarsku firmu za 18 800 000 evra. Po rečima Đuraškovića „u sva putarska preduzeća u opremu kao i u ljudske resurse investirano je više od zakonske obaveze, a tih pet preduzeća su formirala „Nibens grupu“, koja je zapošljavala 3.000 ljudi i ostvarivala u startu zaradu oko 80 miliona evra, a za godinu dana zarada je dostigla čak 250 miliona evra“. Tvrdeći da nije pribavio nikakvu protivpravnu imovinsku korist ni sebi ni drugima, niti pričinio štetu bilo kojem od pet putarskih preduzeća u okviru svoje „Nibens grupe“, Đurašković je naglasio da je za vlasništvo 70 posto kapitala u tim firmama platio državi više od 42 miliona evra, ne računajući investicije.
Đurašković je ispričao da je inicirao dokapitalizciju PZP-a Niš, koja je i usledila kroz plasman vredan devet miliona evra od strane firme Marka Miškovića „Mere investment“. Đurašković je ispričao da je 2007. i 2008. godine za „Nibens korporacije“ bila zainteresovana austrijska kompanija „Štrabag“ i ruski biznismen Oleg Deripaska, ali za ne manje od 70 posto vlasništva, a Đurašković, kako tvrdi, lično nije bio za prodaju većinskog paketa. S obzirom na to da su, po rečima Đuraškovića, u to vreme Miškovići želeli da izađu iz putarskog posla, odlučio je da kupi akcije koje su imale njihove kompanije u PZP Niš, zbog čega je „Nibens korporacija“ tražila od Unikredit banke kredit od 25 miliona evra.
-Šteta od 16 milijardi dinara, koja se navodi u optužnici, nastala je posle mog hapšenja, jer su od tada prekinuti svi poslovni procesi. Ako se dokaže ovo što piše u optužnici onda sam ja idiot. Navodi se da smo oštetili putarska preduzeća, koja su bila u našem vlasništvu, što bi značilo da smo oštetili sami sebe. Milo Đurašković protiv Mila Đuraškovića je jednostavno nemoguće. Moj lični stav je da je za urušavanje „Nibens grupe kriv politički uticaj. Sve je počelo 2010. godine, kada je napravljen konzorcijum firmi PZP Beograd, zemunskog „Planuma“ i PZP Užice, koji je na tenderu dobio posao izgradnje Severnog kraka Koridora 10. Ondašnji visoki funkcioner tada vladajućeg DS-a Dušan Petrović, koji je u to vreme imao veliki uticaj, tražio da se u konzorcijum ubaci preduzeće “Interkop“- Šabac i da ono bude nosilac posla. Petrović nam je poručio da je “to državni interes”. Ja i predstavnici ostalih firmi u konzorcijumu imali smo stav da to preduzeće ne ispunjava propisane reference da bude nosilac posla i da može kao i ostale zainteresovane firme da se uključi kao podizvođač.To ih nije zadovoljavalo,počeli su pritisci i opomenut sam da su instrukcije da „Interkop“ bude nosilac važnog projekta, stigle direktno sa Andrićevog venca od tadašnjeg predsednika Borisa Tadića i Mikija Rakića . Kasnije, u toku 2011.godine saznao sam da sam na „crnoj listi“ za dobijanje poslova u putnoj privredi kao i drugih infrastrukturnih građevinskih projekata. Ovo je odbrana čoveka koji je životni i poslovni vek proveo bez prekršaja. Poslovanje mojih preduzeća je redovno kontrolisano od strane nadleženih inspekcijsih službi i nikad nije pronađeno ništa mimo propisa. Ovde sam oštećen ja, moj kapital, a ja jesam pričino štetu ali sebi i porodici, plašim se, bespovratno. U slučaju firme FAM koja je 99,7 posto mom vlasništu za koju sam državi platio 25 miliona evra, u optužnici se navodi da sam pričinio štetu svom kapitalu za svoju korist, a u slučaju „putarske firme“ da sam načinio štetu svom kapitalu za korist Miškovića. To „van logike“ -kazao je, između ostalog, Milo Đurašković, na glavnom pretresu 23. i 24. januara 2014.godine.
