Препорука Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуба Шабића да се престане са задржавањем личних документа грађана приликом уласка у службене зграде разних установа и институција, или многе не дотиче из одређених разлога, или је говорио превише тихо, па га нису чули.
У протеклих месец дана на терену као да нема битне промене по том питању. Они који су задржавали документа грађана, углавном су наставили то да раде, међу њима, рецимо, Градска управа Града Београда и Специјални суд у Београду. (препоруке се придржавају у Апелационом суду у Београду)
Повереник Родољуб Шабић је, подсетимо, 9. јуна ове године, „позвао све који практикују да, приликом уласка у њихове службене зграде, задржавају или копирају лична документа грађана, да престану са таквом праксом“.
-Сходно чл. 3 Закона о заштити података о личности (ЗЗПЛ), задржавање личних докумената представља обраду података о личности, а за допуштеност сваке обраде података о личности, сходно члану 8 ЗЗПЛ, фундаментална начела су сврсисходност (подаци се могу обрађивати само за утврђену сврху) и сразмерност (могу се обрађивати само у мери и на начин који је довољан за остварење сврхе).
Ако у неким ситуацијама може бити оправдано да службено лице у јавном или приватном сектору у сврху превентивне или евентуално апостериорне заштите имовине и лица, врши идентификацију лица увидом у личну карту и евентуално препише одређене податке лица (име, презиме, број и врсту личне исправе, време и разлог уласка и изласка…), то извесно не значи да је оправдано да задржава или копира личну карту, јер је то очито непотребно за остваривање сврхе обраде-навео је Шабић у саопштењу, објављеном на свом сајту-Поверенику се, како се напомиње, све чешће обраћају грађани поводом чињенице да се при уласку у многе службене зграде, и државне и друге, суочавају са захтевом да код обезбеђења оставе своје личне карте.
– Многе грађане такви захтеви с правом иритирају и изазивају им дилеме у погледу основаности и законитости.
Захтев за задржавањем личне карте, у крајњој линији доводи грађане у ситуацију дa крше Закон о личној карти, будући да члан 21. став. 1. овог закона прописује да је лице које је по закону дужно да има личну карту, дужно да исту носи са собом, као и да је покаже на захтев службеног лица овлашћеног за легитимисање, а и директно је супротан чл. 47. Закона о приватном обезбеђењу, који такође предвиђа само могућност увида у личну карту, не и њено задржавање.
Али, од „апстрактног“ кршења Закона о заштити података о личности, Закона о личној карти и Закона о приватном обезбеђењу, не мање је битно то што се без правог разлога и оправдања, неконтролисаним остављањем личних докумената (оригинала или копија) на безброј разних места значајно повећава ризик злоупотребе података, односно докумената-упозорио је Повереник
Повереник сачинио препоруке за унапређење заштите података о личности у сфери интернета
Повереник је упутио Влади Србије предлог препорука за унапређење заштите података о личности у сфери интернета. Како се наводи у саопштењу, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је, како је то претходно и најавио, полазећи од чињеница утврђених у поступку надзора над спровођењем и извршавањем Закона о заштити података о личности од стране оператора електронских комуникација који пружају интернет услуге, а које указују на стање које је забрињавајуће лоше и које нужно треба мењати, доставио Предлог одговарајућих препорука за унапређење стања у овој области Влади Републике Србије.
-Повереник је крајем 2014. године ставио на располагање Влади Републике Србије Модел закона о заштити података о личности, у уверењу да исти представља барем добро полазиште за будућа нормативна решења у овој области. Међутим, не само да је изостала реакција извршне власти након достављања овог модела, него нема ни било каквих информација о резултатима израде новог Закона о заштити података о личности од стране радне групе Министарства правде, формиране 2012. године- наведено је у овом документу.
Фото: Медија центар
