Рио Тинто и ми – како скувати јадарску жабу

Извор: https://peticije.kreni-promeni.org/ , ЦИНС, Н1, Нова С, РТС, Директно.

(компилација медијских текстова и извештаја)

Грађани Србије покренули су петицију ради забране пројекта изградње рудника литијума и метлопрерађивачког комплекса у долини Јадра, који би , по тврдњама стручњака из области екологије, катастрофално утицао на животну средину у том делу земље и целој Србији, а који би, уколико добије одобрење државе, реализовала мултинационална компанија Рио Тинто која већ спроводи истраживања око Лознице и на другим локацијама за које има дозволу.

Линк за петицију : https://peticije.kreni-promeni.org/petitions/stop-rudniku-litijuma-rio-tinto-mars-sa-drine

Поход Рио Тинта на лознички крај с циљем изградње рудника литијума, изазвао је негодовање мештана и огорчење удружења „Не дамо Јадар“, чији су протести све чешћи и све масовнији. Неизвесној еколошкој будућности отворено се противе грађани широм Србије с врло јасном аргументацијом стручне јавности за одлучно НЕ спорном литијумском „Пројекту Јадар“.

Декан Шумарског факултета професор Ратко Ристић је у децембру 2020. године изјавио гостујући у “Утиску недеље” на Новој С, https://nova.rs/vesti/drustvo/rio-tinto-bi-jadar-brzo-pretvorio-u-mrtvu-reku-toksicnu/ да ће “Пројектом Јадар“ компаније Рио Тинто, која планира да производи литијум у близини Лознице, бити обухваћено преко 2.000 хектара земљишта, те да је седам до осам милиона евра годишње, колико би држава убирала од експлоатације литијума, „бедна сума“ за губитак толиког земљишта.

„Та земља представља изузетан природан ресурс. Тамо ће бити формирана нека депонија јаловине висине 40 метара, дужине неколико стотина метара и ширине пар стотине метара. Притом, Лозница је град који има једну еколошку бомбу, то су остаци некадашњег гиганта „Вискоза“. Тамо је ускладиштено стотине кубних метара хлороводоничне и сумпорне киселине и још нико није почео са елиминацијом тог изузетно опасног отпада“, упозорио је професор Ристић. 

Говорећи на еколошком протесту „Устанак за опстанак – народ против Рио Тинта“, одржаном средином септембру у Београду професор Ристић је рекао: „Смета нам што би неко уништио хектаре плодног земљишта, што би направио депоније најтоксичнијих материјала, што би трајно угрозио најбоље резреве подземних вода и угрозио водоснабдавне Шапца и града Београда“.

Професор Ристић је такође указао да представници власти називају “незналицама” све оне који се противе доласку Рио Тинта и копању јадарита и литијума у долини Јадра. 

Протест су подржале многе јавне личности, међу којима и глумци Петар Божовић, Светлана Цеца Бојковић, Анита Манчић, Сека Саблић, архитекта Драгољуб Бакић и други.

“Kо ће одлучивати о будућности наше земље, наших људи, наше природе, наших живота. Да ли ће то бити страни инвеститори који ће сећи наше шуме, спутавати неше реке и гурати их у цеви, бушити нашу земљу и истиснути живот из ње, а оставити иза себе отров. Да ли ће то бити Рио Тинто који ће нам одређивати дневну дозу ваздуха – пренео је сајт “Директно. ”, позив за учешће на протест који је грађанима упутила глумица Анита Манчић. https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/370080/ekoloski-ustanak-glumica-anita-mancic-poziv.html

Сајт „Директно.“ пренео је и еколошку поруку глумице Светлане Бојковић: „Драги грађани наше лепе Србије, не заборавите да по Уставу сви ми имамо права на здраву животну средину. Али, поред већ постојећих загађивача, планира да нам дође озглоглашена компанија Рио Тинто, која би отпочела експлоатацију рудника литијума у долини реке Јадар. Долазак Рио Тинта отворио би врата свима који би да очисте своју земљу од загађења, па би Србија тако била претворена у једну велику депонију. У име чега се то ради? У има напретка економије, профита? Нема праштања за тровање природе. То је злочин који се не прашта. Наш опстанак зависи од здраве природне средине, какав ћемо ваздух удисати и какву воду пити. “ закључила је Бојковић. https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/370080/ekoloski-ustanak-glumica-anita-mancic-poziv.html

Власт , међутим, тврди , с друге стране, да „Пројекат Јадар“ доноси добробит Србији и да је веома користан за све грађане и да нема бојазни од еколошке катастрофе. 

 У Привредној комори Србије 29. октобра је представљена Студија о економском утицају „Пројекта Јадар“,а представио је, како је пренела Радио телевизија Србије (РТС) https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4569198/rio-tinto-studija-ekonomski-uticaj.html:“ , професор Економског факултета у Београду Драган Лончар у име аутора студије „Peterhof Consulting d.o.o“.

Професор Лончар је „објаснио да су анализу радили на основу података и планова о реализацији пројекта које им је доставила компанија „Рио Тинто“ и да се ради само о анализи економског утицаја“.“ Лончар је подсетио да је пројекат „Јадар“ започет 2004. године открићем јадарита, јединственог минерала који садржи важне индустријске елементе – литијум и бор“. Навео је да је „од тада је „Рио Тинто“ провео више од 10 година и уложио више од 25 милиона долара усавршавајући технологију прерада новог минерала.“.

„Уколико би компанија „Рио Тинто“ реализовала пројекат „Јадар“, планирана вредност те инвестиције износи 2,4 милијарде долара, пројекат би допринео бруто додатој вредности у износу од 1,5 милијарди долара годишње, директно би запослио 1.170 радника, а индиректно још 3.950, показала је Студија о економском утицају тог пројекта“. Лончар је казао да ће рудник Јадра моћи да производи приближно 58.000 тона литијум-карбоната, 160.000 тона борне киселине и 255.000 тона натријум-сулфата као нуспроизводе.

Укупни годишњи допринос пројекта привреди процењује се на 2,9 одсто БДП-а, узимајући у обзир ланац снабдевања и ефекте потрошње.

Пројекат би подржао 5.120 радних места директно и индиректно, а просечна нето зарада у руднику износила би 1.222 долара, пише у студији.

Плате запослених у Јадру би, наводи се у студији, биле за 40 одсто веће у поређењу са тренутним просечним нето зарадама у рударском сектору у Србији.

Порези из пројекта Јадар допринели би буџету са просечним годишњим износом од 133 милиона долара.

У плану компаније је се створи национални ланац вредности, а то подразумева да се овде ископава литијум и да се у нашој земљи праве готови производи, а не толико да се оријентише на извоз, известила је Радио телевизија Србије.

У јулу ове године Скупштина Лознице је усвојила просторни план у ком “Пројекат Јадар“ компаније Рио Тинто , први пут постоје део неког званичног документа, што је изазвало револт грађана, који су убрзо потом почели да прикуљају потписе за повлачење спроног просторног плана и појачали активности ради интернационализовања проблема. Крајем октобра је у знак подршке мештанима јадарског краја, у Лозници и Горњим Недељицама боравила посланица Европског парламента Виола фон Крамон.
Медији месецима уназад извештавају о томе да на локацији око Лознице, компанија Рио Тинто увелико откупљује земљиште од мештана, преко свог српског представништва Рио Сава.

Центар за истраживачко новинарство ЦИНС је о дешавањима на том подручју известио у тексту „Како је Рио Тинто куповао Лозницу-од госта на слави до непријатеља“. https://www.cins.rs/kako-je-rio-tinto-kupovao-loznicu-od-gosta-na-slavi-do-neprijatelja/

„Метар квадратни куће у овом крају сада може да се прода за око 470 евра, док квадрат у гаражи, оставама, свињцу штали, подруму вреде око 200 евра. Додатно се плаћају ограде, капије, бетонске стазе у дворишту, а свако ко прода кућу добија додатних 5000 евра. Постоји и бонус за оне који се иселе у првих четири месеца од добјања понуде- додатних неколико хиљада евра.

Продате куће данас изгледају попут рушевина из рата зато што њихови власници односе црепове, прозоре и врата“, пише у истраживачком тексту који је ЦИНС објавио на свом сајту.

„Подаци до којих је ЦИНС дошао и разговори са мештанима, активистима и представницима Рио Тинта показују како је ова фирма годинама давала новац локалној заједници, била рад гост на славама мештана, а данас је својим активностима успела да завади чак и породице. Начин на који је компанија прилазила мештанима Миладин Ђурђевић из удружења Не дамо Јадар назива „механизмом куване жабе“:

„Ако жабу ставите у врелу воду, она искочи и побегне. Али ако је ставите у хладну и наставите да догревате, скуваћете жабу. Тако су они мештане“.

Подаци Управе за трезор које нам је уступио Подрињски Анти-Kорупцијски Тим (ПАKТ) показују да је Рио Тинто школама, месним заједницама, Дому здравља и Центру за културу у Лозници дао преко 11,6 милиона динара у периоду од 2011. до марта 2020.

Пољопривредно и шумско земљиште на подручју на којем компанија Рио Тинто планира да изгради рудник јадарита пренамењено је у земљиште у грађевинском подручју. Пренамена је извршена на захтев Града Лознице, док је таксу за пренамену платила компанија Рио Тинто, иако у том тренутку није била власник земљишта, утврдиле су новинарке ЦИНС-а.

„Од 2004. они су ту дошли и студирали су менталитет народа, породична стања, ко има какве проблеме, психолошке профиле људе, долазили су на славе, на весеља“, каже Небојша Петковић, члан Удружења.

Међутим, у једном тренутку се све мења. Активисти са којима смо разговарали кажу да је до побуне дошло због пренамене земљишта, у јесен прошле године, без знања људи. Наиме, на захтев Града Лознице пољопривредно и шумско земљиште на подручју где је планиран рудник промењено је у земљиште у грађевинском подручју, показују решења катастра у које је ЦИНС имао увид. Таксу за пренамену платила је компанија Рио Тинто, иако у том тренутку није била власник земљишта“. (ЦИНС) Цео текст прочитајте на сајту ЦИНС-а https://www.cins.rs/kako-je-rio-tinto-kupovao-loznicu-od-gosta-na-slavi-do-neprijatelja/

”Последице су осетили локални власници земље на дотичном подручју. Пренамена је више него дуплирала порез који ће власници земље плаћати и довела у питање могућност коришћења тог земљишта у пољопривредне сврхе, објаснио је за ЦИНС Мирослав Мијатовић из Подрињског Анти-Kорупцијског Тима (ПАKТ).

Рио Тинто ће такође моћи да изгради депонију за одлагање отпада из рудника на плодном земљишту које се налази у близини планираног копа, што ће компанији смањити трошкове одлагања отпада по цену уништења пољопривредног добра. Изградња депоније на том месту омогућена је изменом Просторног плана подручја посебне намене који на иницијативу Рио Тинта израђује Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Истраживање је такође показало да је Рио Тинто годинама улагао у „одобровољавање локалне заједнице“ по питању изградње рудника јадарита у околини Лознице.

Позивајући се на податке Управе за трезор ЦИНС пише да је Рио Тинто школама, месним заједницама, Дому здравља и Центру за културу у Лозници дао преко 11,6 милиона динара у периоду од 2011. до марта 2020“ наводи се, поред осталог, у тексту ЦИНС-а.

Цео текст прочитајте на сајту ЦИНС-а https://www.cins.rs/kako-je-rio-tinto-kupovao-loznicu-od-gosta-na-slavi-do-neprijatelja/

Пријатељи сајта