У 2014. ГОДИНИ ГРАЂАНИ СЕ НАЈВИШЕ ЖАЛИЛИ НА ДУГО ТРАЈАЊЕ СУДСКИХ ПОСТУПАКА
Грађани су у току 2014. године поднели 916 притужби на рад судија у судовима на територији коју покрива Апелациони суд у Београду, а од 770 решених, 350 прихваћено је као основано, показују извештаји Апeлационог суда.
Број притужби уопште није мали, поготово ако се узме у обзир чињеница да је 2014. година била специфична због штрајка адвоката који, изузев краће паузе, траје од јуна, те да су грађани вероватно имали у виду и тим узроковану вишемесечну блокаду судова кад су притуживали дужину трајања поступака, на шта се, иначе, и даље најчешће жале.
Највише притужби -615 поднето је у вези са предмета пред Апелационим судом. На поступање судија 17 нижестепених судова на територији његове надлежности поднета је укупно 241 притужба при томе по броју предњаче два највећа суда у земљи, београдски Виши суд са 83 и Први основни суд са 74, а било је 12 притужби на судије Трећег основног суда и 10 на рад њихових колега у Другом основном суду у Београду.
Од судова у унутрашњости, највише притужби, по 12, било је на рад судија Вишег суда у Ваљеву и Основног суда у Смедереву, 11 због Основног суда у Ваљеву, по шест притужби на рад судија основних судова у Панчеву и Великој Плани, пет је поднето панчевачком Вишем суду и четири Основном суду у Смедереву. На рад основних судова у Вршцу и Мионици поднета је свега по једна притужба, по две на лазаревачки и Основни суд у Убу, а грађани општине Младеновац уопште се нису жалили на судије у основом суду у том месту.
Анализом основаних притужби утврђено је, наводи се у извештају Апелационог суда у који је магазин “Порота” имао увид, да се највећи број основаних притужби односи на рад судова у грађанској материји, док се мали број основаних притужби односи на рад судова у кривичним предметима. У грађанској материји, како се указује, константан је велики прилив нових предмета, међу којима је немали број оних у којима закон налаже хитно одлучивање, па је чињеница да се такви предмети прекоредно решавају, свакако утицала и да број нерешених „старих“ предмета буде већи.
У вези притужби које се односе на дуго трајање поступка пред Апелационим судом у Београду, предочава се да је највећи део тих предмета по структури веома сложен и захтева велику припрему пре изношења на седницу већа, а и у току израде писаног отправка одлуке.
Ступањем на снагу Судског пословника из 2009. године уведена је такозвана „двостепененост“ у раду судова по поднетим притужбама будући па се притужбе и одговори достављају и непосредно вишем суду, па сходно томе, наведено је у извештају, Апелациони суд интервенише када притужба од стране нижестепеног суда није размотрена на начин на који се остварује сврха због које је и уведена у правни систем Републике Србије.
За 262 притужбе, од укупног броја до сада решених, оцењено је да су неосноване, а за 158 да су “ненадлежне”.