Високи савет судства: Повући предложени текст измена Устава Србије

-Министарство правде Србије, предложеним решењима радног текста амандмана на Устав манифестује интенцију да умањи постојећи ниво гаранција независности и самосталности судова и тужилаштава , а угрожена је и владавина права као основно начело Устава, које се остварује поделом власти и независношћу судске власти – упозорио је Високи савет судства (ВСС) у правној анализи предложених устaвних измена , објављеној на свом сајту.

У анализи ВСС-а је наведено, поред осталог, да „извршна власт треба да се изјасни да ли предстојећа измена Устава, по њиховој иницијативи, подразумева и скраћење мандата и, или, реизбор носилаца правосудних функција“.

“Значајан део радног текста амандмана Министарства правде на Устав је у супротности са Националном стратегијом реформе правосуђа за период 2013-2018. године, а многобројна предложена позитивна решења потпуно су дерогирана другим предлозима амандмана , посебно оним који се односе на састав и начин одлучивања у Високом савету судства.”

Предложеним решењем, како се наводи у правној анализи, девалвира се улога и значај судија у Високом савету судства у тој мери да би „судије служиле само за обезбеђење кворума“, због чега тај орган судске власти који одлучује о свим питањима која се тичу положаја судова и судија ,не би могао бити гарант самосталности и независности судова и судија.

С обзиром да се предлаже и измена назива највишег суда , уместо садашњег Врховног касационог суда у Врховни суд Србије, као и доношење Уставног закона за спровођење амандмана на Устав, који ступају на снагу даном проглашења, а како судије и тужиоци имају изузетно лоша искуства са тумачењем и спровођењем претходног уставног закона, на основу кога је спроведен реизбор 2009. године, неопходно је, наводи Високи савет судства , да се нацрт текста Уставног закона, понуди јавности заједно са предлогом измена Устава.

Високи савет судства у анализи предлога амандмана за измену састава и броја тог тела , истиче да „судије не би требало да представља неко ко није судија и ко је изабран од друге гране власти“.

Предложено је, наиме, да Високи савет судства уместо једанаест, има десет чланова,од којих би Народна скупштина бирала, уместо садашња два, чак пет чланова, на предлог одбора за правосуђе из реда истакнутих правника, док се број чланова из реда судија, које бирају судије, смањује са шест на пет.

-Када се томе дода да се председник Високог савета судства, бира међу члановима који нису судије и да се одлуке доносе гласовима најмање пет чланова међу којима и председника савета коме се даје такозвани „златни глас“, онда је јасно да одлуке могу бити донете без иједног гласа чланова из реда судија. Таквим начином одлучивања, може се догодити да о свим битним питањима за положај судија избор, разрешење, дисциплинска одговорност, материјални положај, одлуке доносе чланови савета који нису судије, што доводи до повећања утицаја законодавне власти на судство-наводи Високи савет судства и указује да то тело у таквом саставу не може да гарантује самосталност и независност судова и судија.

Предложена решења су, како се наводи, „супротна европским стандардима садржаним у Мишљењу Саветодавног већа европских судија и препорукама ГРЕЦО комитета Савета Европе“, а Високи савет судства је највиши орган судске власти, који одлучује о свим питањима која се тичу положаја судова и судија и који треба да обезбеди самосталност и независност судова и судија. По ставу Високог савета судства, то тело треба да има 11 чланова, од којих је 7 судија непосредно изабраних од својих колега, док преостала четири, може да бира Народна скупштина, два из реда универзитетских професора права које предлаже академска заједница, а два на предлог одбора за правосуђе, после окончаног јавног конкурса.

Појам „истакнути правник“ је, како се оцењује у овој анализи, „крајње неодређен и зависи искључиво од онога ко врши процену, те као такав, оставља широку могућност злоупотребе“.

На крају своје детаљне правне анализе, Високи савет судства закључује да Радни текст амандмана Министарства правде на Устав , „не може представљати полазну основу за квалитетну јавну расправу“ и предлаже да се „понуђени текст повуче“.

У израду новог иницијалног предлога треба да се укључе представници науке из области уставног права, а јавна расправа о новом предлогу да се организује тек након што га размотри Комисија за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа, поручује Високи савет судства.

Извор: Сајт ВСС

Пријатељи сајта