„Захтеви за ослобађање новинара Златановића“, Јеремић, Мировић, Ломпар, Гајић, Самарџић…  

ДРУГИ ПИШУ: Извор „Србин инфо“, „Славија инфо“

Новинар Дејан Петар Златановић, власник  медијског портала и јутјуб канала “Србин инфо”, ухапшен је у Београду 15. фебруара 2023, после грађанског протеста против прихватања француско немачког плана за Косово и Метохију, а потом му је одлуком судије за претходни поступак одређен притвор до 30 дана.

Говорећи на протесту Златановић је изрекао паролу „Ко потпише, њега убише“, због које је потом и процесуиран.

Редовни професор међународног јавног права Дејан Мировић, један од говорника на скупу, затражио је да Златановић, као и Дамњан Кнежевић, који је такође ухапшен и одређен му притвор, буду хитно пуштени на слободу. 

Мировић је дао изјаву у УКП-у МУП-а Србије, одмах увече 15. фебруара, (службену белешку  објавио портал „Славија инфо“) у којој је навео да је лично он Дејан Мировић „у законском року  пријавио јавно окупљање организовано испред споменика цара Николаја у Улици краља Милана,  поводом поштовања Устава Републике Србије и Резолуције 12-44“ и позвао је јавне власти да њега хитно ухапсе, а ослободе Златановића као и Дамњана Кнежевића. Мировић је, како се наводи у службеној белешци, такође рекао да сматра да је „непотребну тензију подигао председник Републике Србије са циљем да се скрене пажња са прихватања француско-немачког плана за КиМ који је у супротности са Уставом Републике Србије и Резолуцијом 12-44“.

„Сматрам да вечерас на јавном окупљању није било никаквих драматичних догађаја, и да је због неочекивано великог броја људи дошло до обарања ограде око Председништва. Што се тиче јаја,  Слободан Милошевић је бомбардован 1996-1997 године огромном количином јаја и ништа се није десило, а овде је било пар погодака, не ка полицији, него ка згради, што не сматрам да је ништа страшно, нити да је кривично дело. За све последице одговоран сам ја као неко ко је формално правно пријавио јавно окупљање и то је све што имам да изјавим“-пише у службеној белешци Мировићеве изјаве у УКП.  

Адвокат Владимир Гајић, потпредседник Народне странке, оштро је реговао поводом одлуке о одређивању притвора и процесуирања Златановића и Кнежевића. 

Наводи из кривичне пријаве против Златановића и Кнежевића су у духу стаљинизма. Који је то језик, какви гротескни описи радње извршења… “ хтели да сруше уставни поредак и свргну председника Републике”… Речима… Директан повратак у 1945. – објаснио је Гајић.

Председник Народне странке Вук Јеремић затражио је хитно ослобађање Златановића. Јеремић је изјавио да су чланови Народне странке на Сретење, 15. фебруара, учестовали на протесту код Председништва Србије, због јавног позива професора Мила Ломпара, „човека на чије се позиве Народна странка одазива“.

„Догодиле су се немиле сцене, а ухапшен је новинар Дејан Петар Златановић, уредник портала Србин инфо. Народна странка захтева да он буде ослобођен“, рекао је Јеремић.

Јеремић је навео да хапшење Златановића показује да је власт одлучила да се обрачунава са новинарима, који би у демократском друштву требало да буду најзаштићенији и да слободно говоре и наступају.

Председник Народне странке је навео да не сме бити ни зрна симпатије за политичке атентате, али да је „оно што приказују режимски медији вређање интелигенције и режирана представа“.

„Циљ те представе је одвраћање пажње јавности од чињенице да пет моћних држава света, окупљених у ‘Квинту’ – САД, Велика Британија, Немачка, Француска и Италија – које су све признале самопроглашено ’Косово’ покушавају да се наметну као посредник у преговорима“, рекао је Јеремић.

Јеремић, који је и бивши председник Генералне скупштине УН, навео је да се тиме крши међународно право, јер се о будућем статусу Косова и Метохије може преговарати само у Савету безбедности УН, што је прописано и Резолуцијом 1244.

„Прихватање плана по којем би ’Косово’ ушло у УН била би велеиздаја какву нико није починио у историји Србије. То би довело до стварања Велике Албаније и последично нових сукоба на Балкану, као и отуђења светиња које су у темељу нашег националног идентитета. Високе Дечане, Пећку патријаршију и Грачаницу би у случају потписивања тог плана у будућности преузела Албанска православна црква“, рекао је Јеремић.

Адвокат Владимир Гајић (Народна странка): Златановићеве речи нису чак ни прекршај  

Грађански протест против прихватања француско немачког плана за Косово и Метохију због тога што је у супротности са Резолуцијом 12-44 и Уставом Републике Србије, одржан је 15. фебруара испред Председништва Србије, а протест су подржали и присуствовали му бројни угледни грађани, универзитетски професори Мило Ломпар, Дејан Мировић, као и чланови Народне странке, представници косметских Срба, др Марко Јакшић и Небојша Јовић, новинари Предраг Поповић, Љубомир Стефановић…

После протеста је ухапшен и Дамњан Кнежевић, вођа организације Народне патроле, којој у широј јавности приписују квалификацију „ултрадесничара“, а због присуства припадника тог покрета скупу, режимски медији као и део такозваних европско опозиционих, су у својим извештајима цео скуп пребојили и покушали да омаловаже и минимизују квалификацијом „ултрадесничарски“.

„„Велика је свињарија хапшење г. Златановића, а поготово правна квалификација тужиоца на основу које је одређено задржавање. То што је рекао није чак ни прекршај. Човек је при томе новинар, мада видим да новинарске солидарности нема. Јбга, није In..“, написао је Гајић.   

Адвокат Марко Пушица: „Моји брањеници Дејан и Дамњан су синоћ ухапшени и задржани због јавно изнетог мишљења, политичког става, критике власти и политичког вредносног суда о природи режима у Србији. Иначе, велики број грађана Србије такође баштини критичко мишљење о актуелном режиму, а то не може бити забрањено. Зато је ово хапшење и задржавање недопустиво и представља лудачки потез режима.

Као адвокат и бранилац не пристајем на злоупотребу правосуђа у политичке и приватне сврхе припадника режима. Слобода за Дејана и Дамњана“

Политиколог и активиста Мирослав Самарџић, лауреат награде за унапређење културе људских права „Константин Обрадовић“, позвао је данас надлежне да ослободе новинара Дејана Петра Златановића.

Како је навео, он се придружујe захтевима који су данас упућени да се новинар и уредник портала Србин.инфо ослободи. Изнео је мишљење да су борци за људска права дужни да реагују у овом случају.

„Придружујем се захтевима за ослобађање новинара Дејана Петра Златановића. На скупу одржаном у Београду 15. фебруара он ниједном државном функционеру конкретно, нити било коме другом, није упутио претњу. Борци су људска права дужни су нарочито да реагују када су угрожена права њихових неистомишљеника. Златановић је ухапшен зато што се противи прихватању тзв. француско-немачког споразума о нормализацији односа између Србије и Косова и због тога што је на порталу србин.инфо Александар Вучић често изложен критици“, навео је у свом реаговању Мирослав Самарџић, политиколог.

Глумица Љиљана Благојевић подржала: Слобода за новинара Дејана Златановића! 

Професор Мило Ломпар: Хапшење неких од учесника протеста испред Преедседништва Србије и медијска хајка која је потом уследила, злокобна криминализација политичког противљења Професор Филолошког факултета Мило Ломпар оценио је данас да су разлози хапшења неких од учесника протеста испред Председништва Србије смешни и да представљају вртоглави раст ауторитарности у српском друштву. Ломпар је агенцији Бета изјавио да су новинар Дејан Златановић и вођа Народних патрола Дамњан Кнежевић ухапшени и притворени због вербалног деликта што обележава повратак у време једнопартијске диктатуре. „У разумевању онога што се последњих дана догађа код нас, треба разликовати две ствари: хапшење неких од учесника протеста против политике председника Србије (Александар Вучић) и медијску хајку која је потом уследила. Обе чињенице обележавају вртоглави раст ауторитарности у српском друштву. Разлози хапшења учесника су смешни зато што су правно и политички неодрживи“, истакао је професор. По његовим речима, оно што је смешно, попут образлагања ових хапшења, истовремено је и злокобно, а како је оценио, медијска хајка која се распростире у свим правцима има више циљева. „Први циљ је да власт српског председника прожме све облике јавности: слободу мишљења, слободу говора, слободу окупљања. Други циљ је да се џепови отпора криминализују. То је злокобна криминализација политичког противљења. Трећи циљ је практичан: треба онемогућити било какав отпор велеиздајничким одлукама које су све ближе нашим данима. Отуд треба преплашити све учеснике у јавном животу“, казао је Ломпар. Коментаришући тврдње власти да је на Сретење покушан државни удар, Ломпар је рекао да ако се може говорити о државном удару, онда се то једино односи на понашање српског председника. „Александар Вучић, наиме, непрестано врши државни удар, јер с позиције власти непрестано крши Устав и законе. Он је претворио свакодневни живот у трајни државни удар. Тако је укинуо сваку одговорност и достојанство саме власти, јер их је претворио у вербално, ментално и физичко насиље. Таква власт не заслужује никакво поштовање, и како је још Џон Лок (енглески филозоф) утврдио, оправдава побуну“, нагласио је професор. Понашање опозиционих политичких странака након хапшења неких од учесника протеста, додао је Ломпар, с изузетком Народне странке је срамотно и самоубилачко. „Оно је срамотно, јер напуштањем борбе за основне слободе, које су увек слободе и за њихове политичке неистомишљенике, опозиционе странке бришу разлику између себе и овакве власти. Оно је самоубилачко, јер оне тако утиру пут да и саме буду задављене у мраку и тишини“, оценио је професор Ломпар. (Бета)

Владан Вукосављевић: Хапшење Златановића опасна одлука по демократију у Србији

Ако је веровати медијским наводима, новинару Д.П. Златановићу се на терет ставља да је на јавном скупу изјавио: „Ко потпише-њега убише“.

Да ли га осим ове изјаве, тужилаштво терети за још неке изречене ставове или извршене радње, није ми за сада познато.

Ако нема других спорних ствари, одредити новинару 30 дана притвора само због ове, овако наведене изјаве, погрешна је и опасна одлука за демократију и слободу говора.

Инкриминисана реченица граматички је погрешно склопљена па је последично непрецизна и нејасна.
Глагол „убити“ је у аористу, дакле односи се на прошлост и на неку свршену радњу, па је зато и цела порука у логичком дебалансу. Чак ни разбокорена креативност тужилаштва не може овако изговорене речи да прекомпонује у претњу која се односи на неко будуће чињење. Парадокс је неисправљив.

Такође а и једнако важно је то што се овако изговорен став односи на било ког („ко“) неодређеног субјекта у будућности, који би нешто потписао.

Ту долазимо и до нове значењске и логичке замке у коју тужилаштво са обе ноге упада. „Ко“ потпише „шта“?

Признаницу, предуговор, уговор, договор, споразум, писмо о намерама, меморандум, протокол? Шта би требало да у будућности потпише неки неодређени субјект кога је тај чин већ у прошлости убио? Осим тога нејасно је и како је страдао (у прошлости) односно како је убијен. Морално, етички, политички, логички, губитком поверења, физички?

Имајући у виду конкретне околности, природу скупа и теме, може се претпоставити да се у ширем смислу, на конфузан начин,  мислило на неку неодређену особу која би у будућности потписала нешто неповољно за државу и народ.

Онда би њу наводно снашло нешто у прошлости, што нас опет одводи право у простор квантних феномена и некаузалности а удаљава од надлежности и капацитета тужилаштва.

Одредити човеку 30 дана притвора за конфузну и парадоксалну опаску, за коју и дете може да установи да се не односи ни на једну конкретну особу већ само на потенцијално неодређено велики број могућих субјеката, погрешна је и забрињавајућа одлука, коју би ваљало исправити док је време.

Такође, остаје нам само да претпоставимо са којом памећу, логиком и ревношћу би тужилаштво и суд поступали да је исту такву наведену реченицу изговорио неко од новинара миљеника западних  амбасада и корифеја другосрбијанштине у овој земљи. Да ли би се због идентичне изјаве у затвору нашли нпр. Теофил Панчић, Зоран Кесић и слични, или би наше предузимљиво и маштовито тужилаштво и суд упали у ледени забран аутоцензуре и на сам помен њихових имена?
Мислимо и о томе…

Владан Вукосављевић, бивши министар културе

Пријатељи сајта