Група адвоката упутила је највишим државним органаима предлог да се повуче из скупштинске процедуре Закон о проглашењу општег интереса за пројекат „Београд на води“.
Адвокати најављу да ће у случају усвајања овог закона поднети иницијативу за испитивање његове уставности ,јер сматрају да би се таквим законом “створила могућност одузимања имовине једних лица у корист других лица и државе, а у циљу остваривања економске користи, профита, за та друга лица у чију корист се врши експропријација, односно одузимање имовине”. Потписници су се обратили председнику Владе Србије, председнику Србије председнику Народне Скупштине и председницима свих посланичких група.
“Чланом 58 Устава Србије загарантована је приватна имовина свих грађана Србије и истим је предвиђена могућност одузимања права својине у јавном интересу који је утврђен на основу закона. Одузимање имовине у поступку експропријације предвиђен је за изградњу објеката за општу употребу, за које постоји јавни интерес, а што у конкретном случају пројекат „Београд на води“ није и не може да представља.
Наиме, ма колико био економски интерес Србије да се пројекат „Београд на води“ оствари ( а имамо и опречна мишљења реномиране стручне јавности ) он не садржи доминатно објекте за општу употребу, за чију изградњу постоји јавни интерес, већ су, сви централни објекти на планираној локацији комерцијалног садржаја и као такви намењени крајњој продаји, издавању у закуп или у друге комерцијалне сврхе.
Наш општи интерес јесте побољшање економске ситуације али он није објекат од општег интереса за кога има оправданости у модерним законодавствима за одузимање имовине.
Усвајањем предложеног Закона створила би се могућност одузимања имовине једних лица ( без обзира на плаћање накнаде у висини тржишне цене предвиђене Законом о експропријацији ) у корист других лица и државе, а у циљу остваривања економске користи, профита, за та друга лица у чију корист се врши експропријација, односно одузимање имовине. Како у овом случају експропријација није праћена истовремено јавним интересом изградње објеката за општу употребу, такав поступак је неоправдан и неуставан.
У конкретном случају се не ради о објектима од општег интереса и изградњи објеката за општу употребу или за неопходно функционисање државе или у корист потреба свих грађана Србије, да би се могло приступити експропријацији.
Економска корист коју би имала држава од овог пројекта не може бити основ за нарушавање основног духа и принципа установљених Уставом и међународним правом о неповредивости права својине.
Право на имовину према Европској конвенцији о заштити људских права, подлеже ограничењима која су прописана Чланом 1. Став 2. Протокола број 1 и мешање државе у право на мирно уживање имовине, према пракси Европског суда за људска права дозвољено је само у случајевима када је то прописано законом (тј. легално) и мора бити у јавном или општем интересу (тј. легитимно).
Да ли је легално и легитимно потписати споразум са инопартнером, а потом мењати законске прописе у усвајати посебан закон који омогућава нетранспарентан споразум, је питање за све који учествују у поступку усвајања овог посебног Закона.
Правила међународног права и права земаља Европске уније, наш Устав, а ни Закон о екпропријацији и Закон о планирању и изградњи не познају институте одузимања имовине за потребе комерцијалног посла, па ни кад држава треба да буде учесник у том послу.
То напросто није у духу модерног правног система. Поред наведеног нарушава се принцип једнакости-равноправности свих облика својине, те би се усвајањем предложеног Закона (Леx специалис ) протежирало сувласништво државе и доводило у повлашћени положај на предметној локацији у односу на друге облике својине који припадају физичким и правним лицима.
Одлука о продаји земљишта носилаца права својине на том земљишту и аранжман са инвеститорима и грађења на земљишту које се продаје је њихова, а не државна ствар и то мора тако и да остане, осим када плански документ предвиђа изградњу објеката за општу употребу, за чију изградњу постоји јавни интерес, о чему није случај када је реч о објектима пројекта „Београд на води“.
Држава пружа само законодавни оквир , већ установљен посебним Законима којим се уређује прометовање права својине на земљишту.
Сваки озбиљан инвеститор који стварно има намеру да инвестира на предметној локацији ради изградње објеката са комерцијалним садржајима сигурно ће постићи договор са власницима земље и на тај начин показати и своју спремност али и поседовање довољног капитала за завршетак изградње.
Ако сам инвеститор није спреман у старту да решава имовинско правне односе куповином објеката и земљишта од садашњих власника, зашто би се то радило из средстава свих грађана, датих у буџет Републике Србије.
Поред наведеног, очигледно да је за потребе овог пројекта потписан један крајње нетранспарентан уговор са страним инвеститором. Овим уговором се располаже највреднијим земљиштем на територији главног града Србије, односно изгледа, да је већ располагано ( па и приватном имовином ) што доказује и инвеститорско урбанистичко решење примењено кроз усвајање планског акта на брзину и без одговарајућег учешћа стручне и друге јавности, али и објава о продаји станова на предметној локацији која је најављена од стране градоначелника Београда.
Додатна сумња у пословање страног инвеститора произилази из информација да се тај инвеститор показао и у другим државама као крајње непоуздан партнер, јер се реализација његових пројеката до сада завршавала већ са урађеним идејним пројектом и продајом неизграђених станова.
Из информације лако доступних на интернету уочљиво је, да исти инопартнер, „ЕМААР ПРОПЕРТИЕС“, овакве пројекте треба да реализује у Казабланци, Индији, Пакистану, Казахстану и ко зна где још, а да се не зна да ли реално на терену постоје ти изграђени објекти или исти партнер тражи друге суинвеститоре на основу његовог договора са званичницима односних држава.
Напомињемо да је Израелски инвеститор који је закупио земљиште локације „Марина Дорћол“ имао 22 пројекта широм света у моменту учешћа на тендеру у Београду. Тај инвеститор је тренутно у спору са градом Београда око плаћања уговорених накнада.
Међутим, ове информације отварају и питање одговорности свих лица на које се ово писмо односи и у трошењу буџетских средстава и у распродаји значајног земљишног ресурса Србије на један отимачки, нетранспарентан начин који изазива оправдану сумњу у постојање коруптивног елемента.
Уосталом, као продавац станова се јавља компанија са оснивачким улогом од 100 динара. Извод из АПР-а о томе боље говори него било које наше речи.
Предлажемо да се преиспитају већ донете одлуке за пројекат „Београд на води“ и закључени уговори,, да се исти доставе јавности на увид, а да се предложени Леx специалис повуче из процедуре у Народној скупштини.
У сваком случају, напомињемо, да ћемо у случају усвајања овог Закона поднети иницијативу пред Уставним судом за испитивање уставности тог Закона, и наставити борбу за поштовање приватне својине и пред Међународним судовима, а због повреде основних норми који штите приватну својину, а своје услуге понудити „про боно“ лицима која су власници земље на предметној локацији-наводе адвокати у допису највишим државним органима.
Извор: “Боља адвокатура”
