Случај бившег министра Првослава Давинића

Првослав Давинић, министар одбране некадашње Државне заједнице Србије и Црне Горе, 3. марта ове године је одлуком Вишег суда у Београду ослобођен оптужби за „злоупотребу службеног положаја 2005. године“, по обе тачке оптужнице, прве – у вези поступка продаје дела вишка пушака Војске СЦГ црногорском предузећу „Југоимпорт-Монт“ по цени за 28 одсто нижој од најбољег понуђача, и друге-у вези доделе стана генералу Љубиши Јокићу.

Рачунајући период истраге, покренуте септембра 2010, овај процес је до пресуђења трајао око пет и по година.

Од укупно шест одвојених судских поступака који су везано за различите догађаје, иницирани против Давинића од друге половине 2005. године, ово је пети окончани! У овом тренутку није пресуђен једино судски процес по оптужници у случају „сателит“ који се води пред Првим основним судом у Београду. Ако се броји и одбачена кривичне пријава , досад је пет процеса окончано у Давинићеву корист. Изречене су четири ослобађајуће пресуде („продаја пушака Југоимпрот- Монту“ „панцири“, „додела станова осморици Кобри“, „додела стана вицеадмиралу Михајлу Жарковићу). У поступку „случај баркаса“ ( због поклањања брода баркаса Центру за деминирање у Бијелој) Давинић је условно осуђен одлуком Апелационог суда у Београду, после две првостепене ослобађајуће пресуде. У том случају траје поступак по уставној жалби.

Предстоји и суђење пред Апелационим судом у другом степену по најновијој ослобађајућој пресуди у предмету „Југоимпорт Монт”. У истом процесу је због недоказаности оптужби, ослобађајућа пресуда изречена и пензионисаном генералу Милуну Кокановићу, некадашњем начелнику Управе за материјалне ресурсе, који је био обухваћен само другом тачком оптужнице у вези поступка решавања стамбеног питања генерала Јокића. На последњем рочишту које је одржано 3. марта 2016. у Вишем суду у Београду изнете су завршне речи одбране и оптужбе, а Давинић и Кокановић су и тада, одбацујући оптужбе и кривицу, истакли да је процес „ политички инициран од стране појединаца из некадашње извршне власти Србије у периоду прошле деценије“.

Одбрана је у завршним речима, тражећи ослобађајућу пресуду, у потпуности оспорила наводе и аргументацију Тужилаштва , тврдила да „нису доказане оптужбе“, а насупрот томе, да је „одбрана доказала да нема кривичног дела“.

-Врховни савет одбране донео је одлуку да се оружје прода Југоимпорт –Монту, наводећи да се таква одлука доноси из политичких разлога. Министарство одбране је по питању цена тражило два пута разјашњење и након тога је уследио налог да се одлука ВСО спроводе-тврдио је Првослав Давинић у исказу на главном претресу.

Заступник оптужнице се у завршној речи изјасио да Тужилаштво „остаје при правним квалификацијама оптужног акта , сматрајући да су за све пружили доказе“, и предложио је осуђујућу пресуду .Оптужница Вишег тужилаштва у Београду терети(ла) је Давинића за „кршење процедуре приликом продаје дела вишка пушака Војске СЦГ предузећу Југоимпорт-Монт из Подгорице“, како је наведено, „по цени нижој за 28 одсто у односу на понуду фирме Маг-етрол из Београда , која се повукла из поступка“. Оптужницом се приписивало Давинићу да је 2005. године у поступку продаје вишка наоружања Војске СЦГ, „поднео предлог Врховном савету одбране да се одобри продаја наоружања предузећу “Југоимпорт-Монт” које је понудило 28 одсто нижу цену у односу на најбољу понуду другог интересента“.Тужилаштво је изнело сумње да је том продајом „прибављена корист Републици Црној Гори у износу од 1.528. 477 америчких долара, а да је Републици Србији причињена штета.

У вези с решавања стамбеног питања генерала Љубише Јокића, оптужницом се тврди(ло) да је „прекршена процедура и Правилник о начину, критеријумима и мерилима за давање станова у закуп и додељивање стамбених зајмова за решавање стамбених питања запослених у Војсци и Министарству одбране СЦГ, јер су посредством предузећа ‘Југоимпорт-монт’ купљена два стана: двоипособан у Београду по цени од 192 000 евра и у Подгорици двособан стан плаћен око 70 000 евра, чиме је у истом износу нанесена штета Министарству одбране“.

-Тужилаштво сматра да су изведени докази да је поступак продаје вишка пушака спроведен уз кршење процедуре, да је кршењем закона и процедуре прво одобрена продаја предузећу “Југоимпорт Монт“ по ценама нижим 28 одсто од понуде фирме „Маг етрол“, а након тога тако што је износ од 1 528 000 долара уплаћен у трезор Црне Горе. Тужилаштво сматра да су прекршене све процедуре и приликом додељивања стана генералу Јокићу –навео је у завршној речу посупајући заменик тужиоца.

У вези друге тачке, која се односи на стамбено питање генерала Јокића, браниоци су јединствено истицали да су током главног претреса изведени докази за тврдње одбране да је „Влада Црне Горе из својих средстава купила два стана за потребе генерала Јокића, један у Подгорици, а други у Београду, а збирно у оквиру квадратуре која му је припадала, и да то нема везе ни са Министарством одбране СЦГ ни са буџетом Србије“.

Адвокат Драган Пашић, бранилац бившег министра, анализирао је у завршној речи све изведене доказе како исказе сведока ,тако и документе и друге списе предмета о различитим чињеницама у вези обухваћених догађаја , те нагласио да је Давинић у свему законито поступао.

Пашић је у вези тачке којом је обухваћен поступак продаје вишка пушака Војске СЦГ, цитирао изјаве сведока и материјалне доказе из којих , како је навео,“произлази да је Врховни савет одбране СЦГ, одлучио да се, после одустанка првог понуђача београдске фирме ‘Маг етрол’, иде на постизање уговора са црногорском државном фирмом Југоимпорт –Монт“.

-Тужилац нема овлашћења да цени који су то оправдани разлози и стварни интереси земље. Тужилац се поставио као супервизор једне од највиших политичких одлука у нашој земљи и као супервизор тадашњег министра одбране СЦГ.Ти интереси могу да се опишу: у магацинима Војске СЦГ налазила се огромна количина вишка оружја које је пропадало и за које је било тешко наћи купца и конкретни комисиони посао био је тада најбољи, а реч је о уговору између Министарства одбране и предузећа Југоимпорт –Монт, које је државно предузеће Црне Горе као што је у Србији Југоимпрот СДПР државно предузеће. Добијени новац био је намењен за опоравак наменске производње Црне Горе. Овим критеријумима се Врховни савет одбране руководио кад је одлучио да се посао додели „Југоимпорт Монту“. Врховни савет одбране је био сагласан с продајом и дао препоруку МО да се настави с продајом вишка наоружања. Одлука Врховног савета одбране донета је из политичких разлога који нису прелазили законске оквире. Иницијатива за овај правни посао потекла је од члана ВСО Филипа Вујановића -казао је Драган Пашић, предочавајући уз сваки свој навод, закључак и оцену, доказе и чињенице из којих произлазе.

Уз свој правни став да из изведених доказа произлази да је „најбољи понуђач ‘Маг етрол’ из Београда одустао од уговора“, адвокат Пашић је додао да је то предузеће „самим тим одустало и од услова датих у понуди и само се елиминисало из утакмице“.

-Тужилаштво апстрахује тадашње институције Државне заједнице СЦГ . Давинић је морао да води рачуна и о Црној Гори јер је Министарство одбране било надлежно за обе републике чланице Државне заједнице-навео је Пашић.

У завршној речи Пашић је подвукао да је сведокиња Ерна Бркић, бивши референт у Управи за набавке МО, на главном претесу изјавила да је „Врховни савет одбране донео одлуку да се, после одустанка првог пунуђача, иде на постизање уговора са фирмом Југомпорт –Монт“.

Завршна реч генерала Кокановића

Пензионисани генерал Милун Кокановић је у завршној речи ( 3. марта 2016.) истакао да сматра да је процес против њега и Давинића „политички“.

-Иза целе приче око нашег процеса су појединци из ондашње извршне власти Србије који су нанели велику штету овом народу. Ово је њихова освета јер смо стали на пут и нисмо се сложили са њиховом намером за распродају војне имовине коју су желели да спроведу против интереса војске. Реч је о бившем министру финансија Млађану Динкићу , његовом партијском колеги Мирољубу Лабусу и појединцима из ВБА који су их слепо слушали-казао је Милун Кокановић.

Завршна реч Првослава Давинића

-Сматрам да овде нема кривичног дела и да смо за то дали доказе-казао је Давинић и додао да сматра да су иза процеса „политички“ мотиви, не наводећи с тим у вези ништа прецизније. И сада , као и пре десет година, сматрам – казао је Давинић- да је добро да се прода вишак војног наоружања, како због проблема везаних за адекватно складиштење и чување, тако и због користи коју продајом тих вишкова остварује Војска. Бивши министар се у завршној речи  осврнуо на чињеницу да је против њега у последњих једанаест година покренуто више процеса и с тим у вези је изнео оштре критике на поступање тужиоца Зорана Ђошића.

У вези решавања стамбеног питања генерала Љубише Јокића, адвокат Пашић је нагласио да „из изведених доказа произлази да је реч о врсти поступка на који се не може применити Правилник о критеријумима и мерилима за давање станова у закуп и доделу стамбених зајмова“. Пашић је цитирао исказе сведока Душана Орлића, некадашњег начелника Управе за буџет и финансије и Слободана Живића, бившег начелника Управе за инфраструктуру Министарства одбране СЦГ.

– Управа за инфраструктуру Министарства одбране СЦГ, која је била надлежна за набављање стамбених и других војних објеката, није потрошила ниједан део средстава за набавку стана генералу Љубиши Јокићу,а по расположивим информацијама, то питање је решавала Влада Црне Горе. После најаве црногорских представника да ће набавку стана Јокићу решити Влада Црне Горе, то питање и средства за ту намену више уопште нису егзиситирала у Управи за инфраструктуру Министарства одбране СЦГ- посведочио је Слободан Живић. Сведок Душан Орлић је, предочила је одбрана, као и Живић навео да је са представницима Црне Горе одржан састанак у вези решавања стамбеног питања генерала Јокића и да за ту намену нису трошена средстава Министарства одбране СЦГ.

-Одбрана подсећа да је генерал Љубиша Јокић био начелник Генералштаба СЦГ делегиран из Црне Горе. На предлог Владе Републике Црне Горе, који је касније и реализован из њихових средстава су купљена два стана, један у Црној Гори, а други у Београду, оба укупне површине одговарајуће четвороипособном стану колико је по важећим критеријумима припадало војним официрима у том рангу-рекао је, поред осталог, Пашић.

Даље, у погледу навода из прве тачке оптужнице, да је поступано противно појединим одредбама Уставне повеље СЦГ , побијајући их , адвокат је нагласио „да нису до краја цитиране одредбе тог тада највишег правног акта“,а позвао се и на Закон о спровођењу уставне повеље и друге чињенице с тим у вези до тренутка гашења Државне заједнице СЦГ.

-Из свега произлази један закључак: Првослав Давинић је у свему законит поступао. Његова дужност је била да поштује одлуке највиших државних органа. Као министар одбране СЦГ он је био потчињен Савету министара СЦГ и Врховном савету одбране СЦГ. Одбрана сматра: ради се о политичком прогону који није забележен у новијој политичкој историји. Оволики број кривичних поступака колико је покренуто против Првослава Давинића у протеклих једанаест година, није покренуто ни против кога за кривична дела из области службене дужности- оценио је Пашић. Он је у завршној речи указао и на одређене чињеница које, по његовом становишту, у случају Давинића отварају могућност да затражи међународну правну заштиту.

Адвокат Пашић је такође нагласио да је пре избора за министра одбране СЦГ, „ Првослав Давинић радио 25 година у Уједињеним нацијама и 8 година у Шведској као највиши представник наше земље“.

Бранилац Милуна Кокановића адвокат Мираш Томовић је у завршној речи изнео закључак да су изведени докази да је пре доласка Кокановића за начелника управе, месецима раније било решено стамбено питање генерала Јокића, као и да је с тим у вези одржан и састанак представника МО СЦГ и Црне Горе коме није присуствовао Кокановић.

-Сведоци су потврдили да за куповину станова нису коришећена средства Министарства одбране. Сведок Душан Орлић је у исказу навео да је Влада Црне Горе због тада постојећег проблема да у Црној Гори није било опредељених средстава за станове, донела одлуку да се станови купе из средстава те републике која немају везе са финансирањем војске. Сведок је рекао да је на састанку који је одржан са представницима Црне Горе донет закључак да се питање доделе стана генералу Јокићу реши као у случају додељивања генералу Лакчевићу, Паскашу и другима у истом рангу, а да је, по незваничним информацијама , како је навео тај сведок, то тако и решено- казао је адвокат Мираш Томовић.

СЛУЧАЈ „САТЕЛИТ“

У процесу за „сателит“ који се води пред Првим основним судо у Београду, бившег министра СЦГ Првослава Давинића  сумњиче за кривично дело несавестан рад у служби у вези уговора од 4.јуна 2005. сa израелском фирмом „Имиџсат“ о закупу сателита.

Први основни суд је 16.јуна 2015. године донео решење о обустављању тог кривичног поступка против Давинића, налазећи да је наступила застaрелост кривичног прогона за дело за које му је ствљено на терет. Виши суд у Београду је после тога уважио жалбу Првог основног јавног тужилаштва на првостепено решење   и укинуо га.

То је у изјави за „Дневник“ потврдио мр Драган Пашић

-Виши суд у Београду својом одлуком којом је уважио жалбу Првог основног јавног тужилаштва, није прихватио образложење из првостепеног решења да је наступила апсолутна застарелост за вођење кривичног поступка, а тиме ни чињеницу да се по наводима у оптужном акту догађај одиграо 4.јуна 2005 године-нагласио је Пашић.

Оптужница Давинића терети да је уговор с израелском фирмом „Имиџсат“ о праву коришћења сателита „закључио противно Уредби о покретним стварима за посебне намене Министарства одбране , без сагласности Управе за буџет и финансије МО и правне управе МО и без сагласности Дирекције за имовинско правне послове МО“.

Подсетимо, спорни уговор није реализован, али су Израелци покренули поступак пред Арбитражом у Паризу против Србије која га је изгубила и коначном одлуком је обавезана да израелској страни плати одштету 36 милиона евра.

Давинић, пак, тврди да јуна 2005, „уопште није потписао обавезујући документ, већ само предуговор који никада није верификован“. Давинић у одбрани инсистира да се „расветли како се уопште Србија нашла у поступку арбитраже као тужена од израелске стране, с обзиром на то да у вези с темом о сателиту уопште није била инволвирана Влада Србије већ искључиво Савет министара тадашње Заједнице СЦГ која је постојала и у време када је покренута арбитража“.

Давинићева одбрана је током суђења тражила да суд „за потребе поступка прибави записнике са седница надлежних органа Заједнице СЦГ пре 4. јуна 2005 године, одлуку Савета министара СЦГ од 17. јануара 2006. године, као и записнике са седница Владе Србије одржаних новембра 2005, те марта и априла 2006. године“.

Извор: Дневник

Пријатељи сајта